Живот нам је дат ради избора између добра и зла, ради избора између Христа и Антихриста. Због нашег избора можемо бити и осуђени од земаљских судова, али и од Божијег суда. Судови су створени да би се судило само за зла дела;  за добра дела се не суди, него се овде на земљи награде дају, а на небу Бог нам за добра дела даје Царство Небеско.

Ево сада хоће земаљски Црквени суд Грешном Милоју да суди за добра дела. Какви су то судови који људе кажњавају за добра дела?

Сви ми, светосавски православни хришћани, знамо причу о добром Самарјанину, али ја ћу је овде поновити због ових судија који суде за добра дела.

На постављено питање Исусу: „А КО ЈЕ БЛИЖЊИ МОЈ ?“ ( Лк.10,27)

Исус одговарајући рече:

„Човек неки силажише из Јерусалима у Јерихон, западе међу разбојнике, и они га свукоше и ране му зададоше, па одоше,  а њега полумртва оставише. Случајно пак силазише оним путем неки свештеник, и видевши га прође. А тако и Левит, када је био на оном месту, приступивши га погледа и прође. А Самарјанин  неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали му уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му : „Побрини се за њега,а шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим“. Шта мислиш који је од оне тројице био ближи оном што беше запао међу разбојнике? А он рече:

-     Онај који му МИЛОСТ учини.

А Исус му рече:

-Иди па и ти чини тако.  ( Лк.10,30-3)

Како нас је Исус учио, тако учини и Грешни Милоје.

Али, екуменисти хоће да суде Грешном Милоју. Но, они неће судити Грешном Милоју, већ милосрђу; они хоће да суде љубави према ближњем свом, а ко суди милосрђу - тај суди Исусу. И Пилат је то знао.

Знајте само, српски екуменисти, да се верни народ Србски плаши једино праведног суда Божијег!