Преп. Јустин Ћелијски

ДРУГИ ДОЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА

Када у личности и делатности Антихриста зло буде на врхунцу своје стравичне моћи и власти, доћи ће Господ Христос у неописивој слави и сили Свога Богочовечанског добра. То ће бити највеличанственији тренутак у историји земље: сусрет апсолутног Богочовечанског добра, оличеног у Господу Христу, са апсолутним ђавочовечанским злом, оличеним у Антихристу. Тада ће Господ Христос бити толико надмоћнији од Антихриста, да међу њима борбе ни бити неће, јер ће Господ самом појавом Својом убити Антихриста и искоренити и њега и његово зло светлошћу доласка Свог.[1] Тиме ће се окончати дуга историјска борба Божанског добра и сатанског зла кроз тела људска на попришту ове помрачене звезде Божије, и завршити садашњи временско-просторни поредак живота и твари. Зато се у Светом Откривењу овај дан по преимућству назива даном Господа нашега Исуса Христа,[2] даном Христовим,[3] даном Господњим.[4]

Као што је време ушло у постојање светлошћу првог дана Божјег,[5] тако ће и завршити своје постајање светлошћу последњег дана Божијег.[6] Обућен светлошћу као ризом, Господ Исус ће доћи у таквој сили и слави, какво око људско видело није, ни ухо чуло, нити срце људско наслутило. То ће бити потпуно, свесавршена слава Тројичног Божанства, јер су пресвета уста спаситељева изрекла да ће Он доћи "у слави Својој и Очевој и Светих Анђела".[7] Јер је слава Очева и исто време и Његова. Као Јединородни Син Божији, Он је у свему раван Оцу; и све што има Отац његово је: Његова је и предвечна Божанска слава. За првог доласка Свог, смирени Господ Исус скривао је ту предвечну Божанску славу Своју завесом тела свог многострадалног;[8] но при другом доласку Свом Он ће ту Божанску славу показати кроз прослављено тело Своје. Јер Он, вечни Син Божији, оваплочењем је постао Син Човечији, и остаће такав за навек. Зато говорећи о другом доласку Свом, Господ Исус непрестано наглашава богочовечански карактер Личности своје: Доћи ће Син Човечији у слави Оца свога са анђелима светим;[9] доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, и сешће на престо славе своје;[10] и угледаће Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом.[11]- Пошто ће при другом доласку господ Исус Христос открити своју неизрециву силу и сјај Божанства Свог и искупитељског подвига Свог, то се овај долазак Његов и назива у Светом Писму откривењем - ΄η άποκάληψις - Господа нашега Исуса Христа,[12] откривењем славе Његове.[13]

Непосредни сигнал другог доласка Спаситељевог биће појава крста на небу, као символа спасења нашег, као знака искупитељског подвига Спасовог: Тада ће се показати знак Сина Човечијег на небу.[14] Свети Златоуст благовести: Тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу, тојест крст, који је светлији од сунца. Јер сунце се помрачује и скрива, а крст се јавља; он се не би јавио када не би био далеко светлији од сунчаних зракова. Но ради чега се јавља овај знак? Ради тога да потпуно посрами бестидност Јевреја. Јер ће Христос доћи на овај Суд, имајући највеће оправдње - крст, показујући не само ране него и срамну смрт.[15]

И сви ће тада распознати у крсту знак Христов, и проплакаће сва племена на земљи:[16] проплакаће верни од радости и усхићења што им се остварила нада; проплакаће неверни од туге и очајања што нису поверовали у спасоносност крста Господњег него су га сматрали саблазном и безумљем.[17] И одмах за крстом јавиће се сам Господ Исус, и сви ће угледати Сина Човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом.[18] Угледаће оног истог историјског Исуса, оваплоћеног Бога, Богочовека, Сина Човечијега, за кога су анђели при вазнесењу рекли: Овај Исус, који се од вас узе на небо, тако ће доћи као што видесте да иде на небо.[19] Тада ће богочовечанска стварност Личности Спаситељеве бити очигледна за све људе, па и за оне који су Га на земљи осудили на смрт и распели.[20] И сви ће земнородни увидети јасно да Бог узвиси Исуса, и дарова Му име које је веће од сваког имена, и поклониће Му се свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом, и сваки ће језик признати да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.[21]

Божанска слава Спаситељева при другом доласку Његовом, не може се описати никаквим језиком, ни људским ни анђелским. Сва слава неба, и небеса над небесима, јавиће се тада на земљи. Са Њим ће доћи сви свети анђели, јер је сам Господ обећао: Доћи ће Син Човечији у слави својој и сви свети анђели с Њим.[22] Неотступно верне слуге Спасове, анђели ће га пратити и при другом доласку Његовом,[23] који ће бити као муња, и зато видљив за све и одасвуд.[24] А муњу, ко може пратити, ако не анђели? Ко може служити таквоме Богу и Господу, који долази као муња, ако не анђели? Стога свети Апостол благовести: Сам ће Господ са заповешћу, кад се заори глас арханђелов и затруби труба Божија, сићи с неба.[25] Господ ће првом арханђелу, Светом Архистратигу Михаилу, том чувару народа Божјег,[26] издати заповест о васкрсењу мртвих и Суду; он ће је објавити осталим небеским војницима, који ће је помоћу труба Божијих обзнанити свима бићима неба и земље, од краја до краја небеса.[27] И сви ће, живи и мртви, изаћи у сусрет Господу; и сам ће Господ у последњој труби сићи с неба.[28]

Ова богооткривена истина о другом доласку Господа Христа сачињава један од главних догмата богочовечанске вере Христове, који је Црква одувек уносила у своје Символе, и његову неопходност за наше спасење одогматила на сва времена уневши га у васељенски Никео-цариградски Символ вере, благовестећи о васкрслом и вазнесеном Господу Исусу: да ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја.

Објашњавајући ову вечну истину вере православне, свети Оци су говорили: "Ми проповедамо не само један долазак Христов него и други, који ће бити далеко славнији од првог. Јер при првом Он је показао Своје трпљење, а при другом - носиће круну Божанског Царства. При првом доласку Он је лежао у јаслима, повијен пеленама; при другом - Он ће се оденути светлошћу као одећом (Пс 103:2). При првом доласку претрпео је крст не марећи за срамоту; при другом - доћи ће у слави, праћен анђелском војском. Ми се стога не задржавамо на првом доласку само, него и други очекујемо... Доћи ће Спаситељ не да му поново суде него да суди онима који су Га осудили. Он, који је некада ћутао када су Му судили, потсетиће законопреступнике који су при крсту показали дрскост своју, и рећи: Ви сте то чинили, ја ћутах.[29] Онда је Спас дошао ради домостроја спасења - δι οίκονομιαν -, поукама учећи људе, а тада ће се они по неопходности, макар и не хтели, покорити Његовом царству."[30]

(ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ III. Стр 778-782.)

 НАПОМЕНЕ:

1.                        2 Сол 2:8.

2.                        2 Кор 1:14; 1 Кор 1:8; 5:5.

3.                        2 Сол 2:2; Фил 1:10; 2:16.

4.                        2 Петр 3:10.

5.                        Ср. 1 Мојс 1:3,5.

6.                        Ср. 2 Сол 2:8.

7.                        Лк 9:29.

8.                        Ср. Јевр 11:20.

9.                        Мт 16:27; ср. Зах 14:5.

10.                     Мт 25:31.

11.                     Мт 24:30.

12.                     1 Кор 1:7.8.

13.                     1 Петр 4:13.

14.                     Мт 24:39; ср. Откр 1,7.

15.                     In Math. Homil. 76,3 - Св. Кирил Јерусалимски вели: "Истински и сопствени знак Христов јесте крст" (Catech. XV, 22).

16.                     Мт 24:30; ср. Откр. 1,7.

17.                     Ср. 1 Кор 1:17.23.

18.                     Мт 24:30; ср. Мк 14:62; Мт 26:64; Откр 1,7.

19.                     Дап 1:11; ср. 1 Сол 1:10; Дан 7:13.

20.                     Откр 1:7.

21.                     Фил 2:9-11.

22.                     25:31; ср. Мк 8:38; Лк 9:26; Мт 16:27; 24:30; Јуд 14; Ис 66:18.

23.                     Ср. Мт 13:41; 24:31; 25:31; Мк 8:38; Лк 9:26.

24.                     Муња не тражи гласника, вели Св. Златоуст, не тражи проповедника, него се за трен ока појављује у целој васељени, и онима који седе дома, и онима који се налазе у унутрашњим одајама дома. Такав ће бити долазак Христов, који ће се одједном јавити свуда због блистања славе (In Math. Homil. 76,3).

25.                     1 Сол 4:16.

26.                     Дан 9:21; 10:5. 13. 21.

27.                     Мт 24:31.

28.                     1 Кор 15:52; 1 Сол 4:16.

29.                     Пс 49:21.

30.                     Св. Кирил Јерусалимски, Catech. XV, 1; ср. Тамо, XV, 22.