header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ни Павлови, ни Аполови, ни Кифини, већ Христови Штампај Е-пошта
петак, 06 мај 2011

Драган Радосављевић

ОВДЕ СЕ РАДИ О ПРАВДИ

Најпре, да се разумемо: овде се не ради о икономији, него о правди! После објављивања спорног текста на сајту епархије рашко-призренске у егзилу, не могу а да не поставим нека питања.

Елем, већ је нашироко познато да је мр Зоран Чворовић тешко пострадао због тога што је приредио књигу „Истина о случају владике Артемија“. Господин Чворовић је прогнан са Правног факултета у Крагујевцу, чиме су он и његова породица остали без средстава за живот. И шта се догодило? Да ли је на поменутом сајту проливена макар једна сузица за г. Чворовића и његову породицу? Ех, шта ја то говорим?! Каква сузица. Не, поставићу другачије питање: јесте ли прочитали на том сајту, браћо и сестре, реч утехе, или подршке овом човеку? Свакако нисте. Очито је да су неки расудили да се Чворовићу чини добро дело, јер ће му, пошто је прилично буцмаст, строги пост (гладовање) бити на духовну и телесну ползу. Но, шалу на страну. Зоран Чворовић има супругу и децу. Што се макар због њих неко не сажали и не упути им топлу и утешну реч? Макар овај што дише мржњом на г. Владимира Димитријевића. Мала дигресија: господин Ранко Гојковић је упоредио писање дотичног са писањем о. Велибора Џомића. То је непотпуно сагледавање. Стил писања је, несумњиво, стил доживотног портпарола СПЦ, а дух – дух је, браћо и сестре, оног што је давно окачио Каноне мачку о реп!

Даље, Грешног Милоја изопштише из СПЦ. Познато је и због чега: зато што је примио групу избеглих  монаха рашко-призренске епархије на своје имање и што је ишао на богослужења владике Артемија. Има ли човека који је веће доброчинство учинио за рашко-призренску епархију у егзилу од Грешног Милоја? Ја мислим да нема (судећи по ономе што је јавности познато). А јесте ли прочитали, браћо и сестре, на том сајту неку реч подршке Грешном Милоју? Макар толико. А таман посла да је објављена одбрана Грешног Милоја или неко од многобројних писама подршке. Јесте ли прочитали реч подршке Грешном Милоју овог што блати у јавности истинске слуге Божије; овог чије је главно старање да својом „писменошћу“ задиви своје присталице, хранећи тиме своју сујету? Наравно, не. Чак ни текст о. Максима „Брату  Милоју утјешеније“ није објављен на сајту епархије рашко-призренске у егзилу. О чему се ту ради? Може бити да се тамо не објављују незванични текстови? Али, не! Тамо пишу и Рајица и Горица и Предраг и... За њих тамо има места, али нема места ни за Чворовића, ни за Грешног Милоја, ни за многе друге који су несебично и нелицимерно приступили одбрани нарушеног канонског поретка СПЦ и неправедно прогоњеног владике Артемија.  Нико од њих, наравно, то није чинио да би био пред људима хваљен и прослављен. Али правда, браћо и сестре, правда вапије за тим! Зато и кажем, није реч овде о икономији, него о правди!

Па о чему се ту заправо ради? Да ли то неко има ексклузивно право на „прогоњеност“? Може бити да су сви прогоњени једнаки, али да су неки једнакији од осталих. Или се, можда, ради о ригидном оквиру који је неко, опијен слашћу сопственог умишљеног „месијанства“, створио, а у чијим границама би се морали кретати сви бранитељи неправедно прогоњених, као слуге покорне? Или то неко већ проглашава своје ексклузивно право на Истину? Очигледно је овде питање вођства по среди; један хоће да буде вођа, и да чини оно што хоће, без обзира шта о томе мисли онај у кога се јавно заклиње. И још би при томе, изгледа, желео да оне које води држи чврсто за нос, а онда им, према тренутној потреби, уврне нос на леву или на десну страну.

Још нешто: ако недовољно упућен човек први пут види сајт рашко-призренске епархије у егзилу, шта мислите, да ли ће му бити јасно ко је ту главни? На свим иконама и фрескама Тајне вечере видимо Христа у средини, а Његове Свете апостоле са леве и десне стране. Пошто сви ово знамо закључке ћемо лако извући.

И још ме нека питања муче: да ли владика Артемије зна шта се објављује на сајту који ради са његовим благословом? Има ли у то увид? Да ли је прочитао текст о Владимиру Димитријевићу? Ако јесте, шта о томе мисли?

Иначе, веома сам зачуђен да поједини сарадници вл. Артемија, упркос томе што имају теолошко образовање, не знају да је само Господ Исус Христос могао изговорити речи „Ко није са мном, против мене је“ (Мт.12,14), а да је ученицима својим заповедио: „Ко није против вас, с вама је“ (Мк.9,40).  Преко је потребно да ово што пре схвате како пукотине које непромишљено стварају око владике Артемија не би постале зјапеће провалије.

Нека би Господ Свемилостиви заштитио владику Артемија и од његових прогонитеља, али и од његових „бранитеља“ (када би само могли појмити какву му штету наносе својим „одбранама“). Јер кад видим ту мржњу, бес, вређање и понижавање неистомишљеника, проглашавање свих и свега за издају, за млакост, за палост... стичем утисак да имају исту жељу у срцу као браћа Јаков и Јован у селу Самарјанском - да сиђе муња с неба и спали све који нису њихови истомишљеници. Заиста не знају каквога су духа! Опростите, али ја са таквима ни купус не бих садио. (Част благоразумнима, али се њихов глас тешко пробија кроз вику ових неблагоразумних).

А сви они који желе да буду Христови морају знати да неће бити у „милости“ ни „Павлових“, ни „Аполових“, ни „Кифиних“, ни... „Лупаће им шамаре“ и једни и други и трећи... (Радујте се и веселите се у онај дан!) „Јер кад неко говори: Ја сам Павлов, а други ја сам Аполов, зар нисте телесни?... Био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње, или будуће, све је ваше, а ви сте Христови, а Христос Божији“ (1.Кор.3, 4 и 22-23).

Последњи пут ажурирано ( недеља, 08 мај 2011 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 18 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.