На „Борби за веру“, иначе, објављени су и следећи текстови оца Рафаила Карелина:

- 9. марта 2011. године: „Појаве демонских сила у наше време“  (http://borbazaveru.info/content/view/3427/28/);

- 2. августа 2010. године: „Календарско питање“ (http://borbazaveru.info/content/view/2236/30/);

- 28. априла 2011. године: „Проблем који нико није решио: зашто је времена све мање?“ (http://borbazaveru.info/content/view/1000/31/);

- 17. децембра 2008. године: „О блаженом сиромаштву“ (http://borbazaveru.info/content/view/582/31/);

- 26. октобра 2008. године: „Пад гордих (учење свештеномученика Кипријана Картагинског о Цркви и расколима)“ (http://borbazaveru.info/content/view/375/30/);

- 7. октобра 2008.  године: „Унија“ (http://borbazaveru.info/content/view/312/30/);

-  26. септембра 2008. године: „О Цркви и расколу“ (http://borbazaveru.info/content/view/280/30/);

-  23. августа 2008. године: „Сатана тамо прави бал“ (http://borbazaveru.info/content/view/162/31/);

- 1. августа 2008. године: „О опасности богословског реформаторства“ (http://borbazaveru.info/content/view/53/30/);

Дакле, укључујући последњи објављен текст „О расколу“ - укупно 11 текстова. Ни на један од претходних текстова није, зачудо, било реакција! Први текст оца Рафаила о расколу, под насловом „О Цркви и расколу“, објавили смо 26. септембра 2008. године. Иако прочитан 1187 пута, тај текст никог није узнемирио. Други текст са истом тематиком „Пад гордих (учење свештеномученика Кипријана Картагинског о Цркви и расколима)“ објавили смо 26. октобра 2008.године. Није било никаквих реакција. Нико није довео у питање догматско-канонску исправност текстова о. Рафаила; нико их никада није ни начелно нити у појединостима оспорио.

На последњи текст оца Рафаила, „О расколу“, који смо објавили јуче, било је, међутим, реакција. Углавном су то реакције добронамерних, али непотребно забринутих људи – наше браће у Христу. Али, има и злонамерних, чија параноја већ достиже забрињавајуће размере; они устврдише и следећу неистину: „Пажљиво прочитајте овај текст архимандрита! Текст као текст је одличан али обратите пажњу на поједине реченице које су од стране уредника Борбе за нешто подвучени! Престаните да саблажњавате овај народ! Престаните да лицемерите! Докле више!" (цитирано дословно, укључујући и правописне грешке – прим. „Борба за веру“). Аутор цитираних речи, као човек који свуда око себе, очито, види заверу, издају, фарисејство, а себе види као „чистунца“ (очито сматра да је још само он, са још неколико својих сабораца, остао православан, а да су сви остали, па и читава Васељенска Црква, пали у јерес), не успева да види ни најочигледније чињенице. На крају текста о коме је реч стоји линк одакле је текст преузет. Са учињених пар кликова „мишом“ могао је доћи до истине. Требало је само ископирати линк и погледати како је текст дат изворно на сајту „Православни-одговор.цом“, и уверио би се да је текст преузет аутентично, са подвлачењима, и да никакве интервенције „Борбе за веру“ у тексту није било (тако је мало труда потребно да се душа сачува од тешких огрешења!). А текст, иначе, тамо стоји већ дуго времена, можда и неколико година (на жалост, нисмо успели да пронађемо датум када је тачно постављен на сајту  „Православни-одговор“). То, међутим, и није толико важно. Сматрамо далеко важнијим, за спознају истине, да је текст преузет из зборника „О прелести и лажном духовништву“ у издању библиотеке „Образ Светачки“, који је издат у Београду 2006. године.

„Ко има уши да чује, нека чује!“ (Мт. 11,15).

Нека су Богом просте тешке речи које нам наша брзоплета, и, верујемо, нехотимично недобронамерна браћа упутише.

„Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим“ (Јн. 15,12).