Ђакон Владимир Василик је прокоментарисао речи Бенедикта XVI, који „надбискупа геноцида“ сматра „великим примером истинског хуманизма“...

 „Ако неко себи жели истинску погибију, жели да заједно са фарисејима буде оптужен на Страшноме Суду, онда нека велича Алојзија Степинца. Јер његов живот представља јарки пример како не треба живети, како не треба деловати, како се не треба спасавати“ - рекао је у интервјуу „Руској Народној Линији“ доктор филолошких наука, доцент историјског факултета Петроградског универзитета, ђакон Владимир Василик, коментаришући речи римског папе Бенедикта XVI о „надбискупу геноцида“ Алојзију Степинцу, током његове посете Хрватској.

У суботу, 4. маја, Бенедикт XVI је стигао у Хрватску ради учешћа у провођењу првог  хрватског Дана католичких породица. „Хрватска је хришћанска земља и самим тим и истински хумана земља“ - преноси речи понтифика „Сибирска католичка газета“. По речима Римског папе, управо тим „духом хуманизма“ се руководио и блажени хрватски кардинал Алојзије Степинац, који је прибројан лику блажених од стране папе Јована Павла II и који се, по речима понтифика, супротставио двема диктатурама: фашистичкој и комунистичкој. „Његова битка са духом времена у име истинског хуманизма, проистеклог из хришћанске вере, представља велики пример не само за Хрвате, него и за све нас“ - истакао је Бенедикт XVI.

Следећег дана, 5. јуна, Римски папа је предводио вечерњу службу у катедралном сабору у Загребу, заједно са представницима хрватског духовенства, које је протицало око гроба Алојзија Степинца. Бенедикт XVI је у проповеди поново подвукао супротстављање кардинала Степинца „свим формама тоталитаризма“ и утврдио да је у годинама нацистичке и фашистичке диктатуре он постао „заступник свих прогоњених“ а потом у епохи комунизма, он је „штитио истину и право човека да живи са Богом“. „Његово мучеништво је кулминација насиља у односу на цркву у страшна времена комунистичког прогона“ - подвукао је понтифик.

Како је приметио радио Ватикан, Бенедикт XVI је не једном позвао хрватске поклонике који су посећивали Ватикан, да брижљиво чувају успомену на „блаженог Степинца“. А у интервјуу новинарима, понтифик је Алојзија Степинца назвао „великим пастиром и великим хришћанином“. „Усташки режим – рекао је он – само наизглед је остварио машту хрватског народа о аутономији и независности. Међутим, та независност је била обмана, искоришћена од стране Хитлера за своје циљеве. Кардинал Степинац је то одлично схватао и по цену страдања бранио истински хуманизам штитећи Србе, Цигане и Јевреје“.

 „Речи Римског папе о томе како се Степинац супротстављао двема диктатурама – нацистичкој и комунистичкој – лажне су у свом првом делу – приметио је ђакон Владимир Василик у коментару за Руску Народну Линију. „Никакво реално супротсатављање он није показивао, напротив, урадио је све да пружи легитимитет крвавом и нељудском усташком режиму, стремећи да изгради мостове између Ватикана и режима Павелића, за званично признање те велике помоћи, коју је Ватикан испољио приликом признавања Независне државе Хрватске. Он не само да се није усудио да предочи истину свету о истребљењу стотина хиљада православних Срба, чија је једина кривица била у томе што су православни, већ је својим речима стварао илузију духовног и правног благостања у тој земљи. Он је позивао на вредности породице, нације, вере када су пред његовим очима, њему подчињени попут злогласног крвника из Јасеновца, фрањевца Филиповића, потпуно затирали српске породице и Христос је све изнова и изнова био распињан са православним Србима“.

 „Папине речи о Степинчевом заузимању за православне, Јевреје и све прогањане представљају апсолутну лаж. Да се он стварно залагао за њих, тада би остало живо преко 700000 хиљада Срба, 80 000 Цигана и 23 000 Јевреја пострадалих у Јасеновцу. Он је био руководилац војног духовенства, духовни предводник свих свештеника Хрватске, а управо они су мобилисали своју паству на најкрвавије акције и они су овако сведочили - „Ради тријумфа свете вере католичке, ја се не бих либио убити чак ни своју сестру и узети аутомат у руке“. - Управо су они позивали или да се Срби протерају преко Дрине или да се баце у реку. Управо су они са својом паством резали грла Србима, разбијали дечије главе маљевима, силовали жене пре него што их убију. Ни једном једином католичком свештенику у Хрватској није због сличних злодејстава било забрањено служење. Самим тим је Степинац на себе преузео потпуну одговорност за њихове злочине“ - подвукао је отац Владимир.

 „Бенедикт XVI представља Степинца као стрдалника од комуниста. Међутим, нема никаквих основа за сумњу у исправност пресуде коју су изрекле комунистичке власти хрватском надбискупу. Његово мучеништво је ограничено тиме да је умро у кућном притвору, налазећи се у нормалним људским условима, потпуно неуопредивим са условима у којима су гинуле жртве од стране њему подчињених у Јасеновцу, када су пред смрт морали да пију воду помешану са мокраћом. Не можемо да не поздравимо храброст Светог Архијерејског Сабора СПЦ који је иступио са протестом против канонизације Алојзија Степинца и није позвао Римског папу на свечаност у Нишу 2013. године. Природно је да се при тако циничном односу према историји, према страдањима стотина хиљада невиних, нема о чему разговарати“ - закључио је ђакон др  Владимир Василик.

Превод са руског:

Ранко Гојковић