Брате „Верољубе Браничевски“,

„Борбу за веру“ је својим досадашњим радом доказала да је најслободнији сајт у СПЦ. У прилог томе говори чињеница да смо објављивали полемичке текстове свих наших опонената (иако су нас неки од њих у својим текстовима грубо вређали), тако да си свој текст – реаговање слободно могао послати нама на објављивање. Но, без обзира што ниси, у циљу истинитог информисања наших посетилаца ми ћемо твој текст пренети у целости.

На жалост, у свом тексту си (да ли намерно или ненамерно – небитно је) учинио известан крупан искорак (на горе) којим си нам „свезао руке“, тако да ти тренутно не можемо примерено одговорити, већ наш одговор морамо свести на неколико питања.

Елем, како би пред читаоцима показао да ствари које говориш не говориш тек тако, позвао си се на свог духовног оца рекавши да ти је он „потврдио“ да си „на правом Светосавског Христовом путу“, чиме те је утврдио у твом мишљењу и чињењу (произилази да сте истомишљеници по питању актуелних дешавања у СПЦ). Проблем је следећи: сваки одговор који бисмо ти сада дали, био би полемика не са тобом, него са твојим духовним оцем. Зато ти упућујемо следећа питања, и умољавамо те да нам на њих одговориш:

1. Да ли је твој духовни отац прочитао твој последњи текст, односно да ли си тај текст објавио са његовим благословом?

2. Да ли је твој духовни отац прочитао твоје претходне текстове, „Овде се ради о истини“ и „Овде се ради о истини II“, и да ли си те текстове објавио са његовим благословом?

3. Да ли твој духовни отац зна да си се позвао на њега у свом последњем тексту, и да ли ти је дао благослов да се позовеш на њега?

Брате „Верољубе“,

Уколико не добијемо твој одговор, сматраћемо да си одговорио потврдно, односно да потврђујеш да ти је твој духовни отац благословио све ово о чему смо говорили у питању 1, 2 и 3. На твој одговор ћемо чекати неколико дана, а после тога, ако га не буде, написаћемо саопштење. И молимо те, одговор нека буде срочен кратко и јасно, јер све што буде више од овога – од злога је!

 +++

Odgovor na pitanja

Уредништву „Борбе за веру“, а која су ми постављена у њиховом тексту „Царски пут истинског православља“ –

Верољуб Браничевски, 13.06.2011

+++

„Дириговани покушаји дискредитације „Борбе за веру“.

Пре него што дам одговор на постављена питања, морам да кажем да моји текстови који су узнемирили цењено Уредништво , нису ни од кога „ дириговани“, једини ко је за њих „крив“ то сам ја , а ако ми их је и неко „дириговао“, онда је то могло да буде само Уредништво „Борбе за веру, а из ових одговора видећете и зашто.

Урадништво „Борбе за веру“ ме пита: „Зашто си прећутао истину да си преко посредника понудио свој (споран) текст“.

Одговор: Прећутао сам зато што нисам хтео „посредника“ да у све ово мешам, нисам приметио да је било ко други помињао своје „ посреднике“, или сам једино ја морао да имам „посредника“ да бих објавио текст на Вашем сајту, једноставно хтео сам да заштитим „посредника „ да не бих све ово што сте ме питали морао да објашњавам ,ево сада сам принуђен на то, али нећу открити ко је посредник . Сами кажете да сам прећутао, што је тачно али нисам лагао, иако Ви у Вашем горе поменутом тексту доводите читаоце да помисле да сам лажов. Да ли сте Ви некада нешто прећутали?, да ли сте Ви прећутали нпр. нешто у вези текста „О расколу“ од Арх. Карелина ?

Питање:„Зашто си прећутао истину да си дао своју сагласност, и том приликом, као и раније, да Уредништво „Борбе за веру“има одрешене руке да у твојим текстовима коригује оно што сматра за потребно?!“

Одговор : Тачно је да сам дао сагласност да се део мог текста коригује.“ Посредник“ ме је питао да ли дозвољавам да се део текста који се односи на Епископа Артемија избаци јер је „мало радикалан“, ја сам одговорио да ми није јасно зашто, али ако они ( Уредништво „ Борбе за веру“ ) тако желе нека им буде.

Претпостављао сам (незнајући да се „политика“ сајта „Борбе за веру“ променила) да Уредништво које је блискије са Епископом Артемијем, а и умнији људи од мене су у уредништву, да вероватно имају неки оправдан разлог за то, а за који ја незнам. За мене у том тренутку била је битна подршка Грешном Милоју, а помислио сам да можда Грешни Милоје не жели да се у подршкама које му пружају „ повлачи“ име Епископа Артемија из поштовања према њему. То је и једина истина зашто сам дао пристанак за корекцију текста.

Кажете „као и раније“, а ја Вам кажем да никада раније нико од мене није тражио да врши корекцију мојих текстова, нити је вршена колико ја знам. У мојим текстовима који су и на сајту „Борба за веру“ објављени било је овако „ радикалних“ реченица па никада нисте тражили да вршите корекцију, јесу ли Вам тада критеријуми били другачији?

Кажете: „ До крајњих граница својих снага Уредништво ишчитава текстове које шаљу посетиоци, неке и по више пута. Веома пажљиво вагамо сваку реч.“ Како то бре браћо вагате, а да Вам промакну моји текстови за које кажете: „текстови, нажалост препуни нетачности, произвољности, полу истина,мешање истине са неистином“.

Зашто сте такве текстове објављивали?

Кажете: „ Заокупљало нас је питање зашто овај човек чини то што чини? Заокупљало вас је, а објављујете, мени је то мало чудно,( пре ће да буде да сте вашу политику променили…)

Како то бре, браћо „, вагате“, а у неким текстовима промакне Вам: „бивши Епископ Артемије“,каква Вам је то“ вага“, или за Вас ово није „ радикално“, па Вам не треба „посредник“ ради корекције. Мишљења сам да Вашу“ вагу“ морате да носите на баждарење, како не би закидали „купцима“.Да ли Вам се“ вага“покварила када сте мерили речи текста „Мрске су Господу лажљиве усне „ Вашег сарадника Д. Радосавњевића, како бре браћо, да верујем у ту Вашу „вагу“?

Сада у вашем горе поменутом тексту дали сте ми објашњење зашто сте тражили да се избаци део текста који се односи на Епископа Артемија , Ваш разлог за то ја како кажете :“ да било кога називаш разбојником“, ( то је изгледа оно радикално ), да сам такав Ваш став знао у моменту када сам требао да одобрим корекцију, никад је не бих одобрио, напротив , преко “ посредника“ забранио бих да објавите мој текст.

Ради читаоца морам још једном да поменем о ком далу текста „Живот нам је дат ради избора“, се ради:
„И монахе Артемијеве разбојници избише, Симеону ногу поломише, Артемију разбојници Епархију украдоше и на улицу га избацише, и ко овим мученицима уточиште пружи? Ко им МИЛОСТ учини? Онај коме екуменисти и паписти хоће да суде, раб Божији Грешни Милоје.“

Мани овде није ништа спорно , али Вама очигледно јесте , и то је оно где сте Ви по мом мишљењу променили Вашу политику, (немам ништа против што сте Вашу политику променили,али сматрам да сте посетиоце Вашег сајта о томе требало да обавестите.)

Кажете: „ прећуткујеш да смо те преко посредника који нам је твој текст послао за објављивање упозорили да си фалсификовао текст, али ти си одбио да свој текст исправиш.“

Одговор: Вероватно мислите на текст „Овде се ради о истини“, и тачно је да ми је“посредник“ рекао да сте Ви љути због тог текста зато што Ви нисте поменули сајт „Новинар Де.“, разлог објављивaња сам Вам, надам се објаснио у мом прошлом тексту,(и молио за опроштај ако тај разлог за Вас није валидан) „Овде се ради о истини 2. Део“, али није било никаквих говора о неком фалсификату, нити сам ја шта фалсификовао.

Браћо моја мила, ако сам ишта згрешио према Вама, од свег срца опет и опет молим за опроштај, нисам имао зле намере, ,али молим Вас немојте да говорите о некаквом „Диригованом покушају дискредитације „Борбе за веру““ Зашто мислите да сам ја у не дај Боже у некаквом „ удруженом злочиначком подухвату“ против Вас. Ја сам посетилац Вашег сајта од када је настао , који је читајући текстове које сте објављивали стекао утисак да сте свим срцем уз Епископа Артемија, као што сам и ја. У задње време пратећи Ваш сајт ,приметио сам да више није тако , ( а то потврђује и оно : „да било кога називаш разбојником“), и нисам само ја то приметио многи су то приметили и тражили одговоре од Вас. Дужни сте да свима нама дате тај одговор, оно што је Грешни Милоје у свом задњем тексту „Отворено писмо онима који ме прозваше“ урадио , то сте требали Ви много раније, уместо тога, Ви наше добронамерне критике називате лажима. Није ваљда да нико не сме да Вас упозори на“ грешке“, без обзира да ли је упозорење добронамерно или не.

Одговорите на питања која Вам постављају људи, не само оних који прате Ваш сајт , него и људи и са других сајтова,( сигурно знате за то јер кажете да пратите друге сајтове):

Да ли је за Вас Епископ Артемије законити Епископ РПЕ или је „бивши“,ако је бивши, зашто, где је погрешио и које је каноне погазио?

Да сте на ово питање које Вам је већ постављено на неким сајтовима одговорили сигуран сам да ове непријатности не бисте имали. Да је Епископ Артемије и направио ( а мишљења сам да није) неки грех, у вези свега овога зашто га оптужују , да ли су његови „греси“ које „прави“ за очување своје Сватосавске вере, већи од греха јереси које праве екуменисти ? Ниједан грех не може да буде мио , али ако бих морао да бирам уз кога ћу да будем, онда је то Епископ Артемије.

Ако сам ја нешто прећутао да бих сачувао „посредника“, да ли је то већи грех од Вашег греха прећуткивања, а да бисте нас прећуткивањем да сте променили политику, „превели жедне преко воде“, нека процену дају посетиоци сајта , а Господ нека суди.

Суштина свега овога није у томе да ли сам ја у мом тексту у загради ставио сајт кога Ви нисте поменули,( јесте то моја грешка,зато што одмах нисам поменуо разлог тога).
Суштина није у томе да ли је постојао“ посредник“. Суштина није у томе да ли сам ја одобрио да се изврши корекција коју сте Ви тражили, Суштина је у томе: зашто сте тражили да се изврши корекција,( то смо сада, надам се објаснили),суштина није у томе што ја прећуткујем нешто ( објаснио сам зашто), суштина је у томе зашто Ви прећуткујете ,а прећуткујете да дате одговор на ова питања која су Вам постављена.

На крају Вашег текста дали сте одговор на питање: „Зашто Верољуб Браничевски све ово чини?“ па кажете ( уствари Ваш инсајдер Вам је рекао – мој додатак ):

„По сазнањима којим располажемо ( а наше су информације увек тачне) Господин Верољуб Браничевски припада групи неофита, и као такав тренутно „болује“ болест расколника тзв. Старокалендараца, а то је „болест“ ревности по разуму.Ову „ болест“ болују углавном сви неофити“.Знате колико Вам је ово тачно, да ја болујем „болест“расколника, исто онолико колико је тачна и Дарвинова Теорија еволуције. Тај „доктор“ који је дао ову дијагнозу за моју наводну „болест“ слободно може да са лечи. Претпостављам да сте дошли до овога, пошто сам ја хтео са мојом браћом и сестром да разговарам о тексту Јевсевија Петровића (старокалендарца), који је на вашем сајту изашао 14. Маја 2011.г. а који је био одговор Вашем уреднику на његов текст о старокалендарцима? Ето на основу чега Ви доносите закључке.

Ево мог одговора у вези овога : Да сам се боље упознао, ко су неофити, старокалендарци ( знам нешто мало) могао бих да одговорим на ово ,али сигурно да Вам је инсајдер заказао баш као и у оном „диригованом“, али не треба Вам инсајдер за ово , не трбају Вам шпијуни, ја ћу Вам рећи : Верољуб Браничевски се труди да буде на путу Светосавског православља тако су ме моја браћа и сестра у Христу учили и молим Бога да на том путу останем , хвала Богу имам духовног оца који ме надахњује да се борим за то, а имам и Епископа кога (докле год је на том путу), хоћу да следим.

Ево ја Вама одговорих на то да не бисте ширили мрежу шпијуна , а Ви мени одговорите: Да ли је за Вас Епископ Артемије расколник ?

Зашто Вам постављам ово питање одмах ћете видети, а уједно то је и оно што сам обећао, да објасним моје виђење зашто је објављен текст на сајту „Борба за веру“ Архимандрита Рафаела Карелина – „О расколу“.

Објашњење: После мог текста „Овде се ради о истини“ објављеног на сајту „Новинар Де.“, у мом окружењу имао сам један разговор са мојом драгом браћом и сестром у Христу који је на мене оставио такав утисак, да сам се запитао да ли сам ја на правом Светосавском Христовом путу.

Разговарали смо о Епископу Артемију , мислио сам да су нам мишљења у вези Епископа Артемија иста,( јер нам ово није први пут да смо разговарали на ову тему),али нису. У последњих неколико месеци Епископ Артемије  „повукао је неке потезе“ који су донекле променили мишљење о њему код мени драгих мојих саговорника, од којих су неки блиски сајту „Борба за веру“. Не желим да причам о ономе шта смо све разговарали, али морам да напоменем оно што је јако битно за овај текст, а то је, да ми је на крају препоручено да прочитам текст „О расколу „ Архимандрита Карелина који је у својој књизи „Црква од истока и Хришћанство без Христа“, Владимир Димитријевић 2008.г. објавио. Тај текст ми је препоручен од моје браће у Христу са, претпостављам, њиховим мишљењем да када га прочитам, да ћу можда и ја променити мишљење о Епископу Артемију? ( одмах да кажем да нисам).

Овај исти текст је само после недељу дана објављен на сајту „Борба за веру“ (случајно или намерно?). Да ли је циљ објављивања овог текста на сајту „Борба за веру“, био исти онај, због чега је мени предходно препоручено да прочитам тај текст, нека процене посетиоци сајта, ја мислим да јесте, а то потврђује и то да је текст оставио негативне реакције код посетиоца сајта „Борбе за веру“.

Хвала Богу по завршеном нашем разговору срео сам се са мојим духовним оцем и у разговору са њим, потврдио ми је да сам на правом Светосавском Христовом путу, камен ми је пао са срца . На путу до куће размишљао сам шта је то писало у том тексту, а да је утицало на промену мишљења код оних од којих сам ја само могао да учим о вери нашој Светосавској и који су ме много о њој научили.

Текст „ О расколу“ Архимандрита Рафаила Карелина говори о расколу у Грузијској Цркви и о расколу уопште, и о њему можемо да размењујемо мишљења и да са споримо, али оно због чега је овај текст мени препоручен и по мом мишљењу стављен на сајт „Борба за веру“, је сам почетак текста где, Архимандрит Карелин каже:

„Међутим,очигледно да је за Цркву раскол погубан, независно од тога шта служи као повод за њега - жеља за „либералним“ променама, за „ обнављањем“, за „реформама“, или пак ревност за „чистоту вере“ и „очувања православља“.

Ова задња реченица је та која збуњује. Шта је то „чистота вере „ и „ очување православља“? Речи су стављене под знаком навода што може да значи да Архимандрит Карелин цитира некога, или хоће да каже да они који се издају да ревнују за чистоту вере и очување православља уствари нису такви, зато је и реакција на поменути текст била негативна .Народ је проценио , да је ово што Архимандрит Карелин пише требало повезати са ситуацијом у нашој Цркви, и ја сам тако схватио.

Све ово имамо ми данас у нашој Цркви, Патријарх и његови екуменисти теже за либералним „променама“, за „ обнављањем“, за „реформама“и они су по Архимандриту Карелину расколници,( а и за мене су). Епископ Артемије , његови верни монаси, његов верни народ представљају код свих нас ревнитеље за „чистоту варе“ и „очување православља“,и не само они него и сви они Епископи, свештеници ,монаси и други у целој Србији и у целом свету који су на том истом Светосавском Христовом путу , али народ узима Епископа Артемија као синоним зато што је највише у ова данашња времена пострадао за очување своје Светосавске вере.

По Карелину можемо схватити да и они могу бити расколници.? Ко онда у нашој Цркви није расколник? Вероватно они који нису ни на једној страни, они „гледачи“ они млаки,али на њих Исус одавно не рачуна јер им је рекао:“ избљуваћу вас из уста својих“.Све ово, да они који се боре за чистоту вере, што Архимандрит Карелин каже , по мом мишљењу може и да буде тачно, али само до задњег Васељенсског Сабора. На првом Васељанском Сабору почело је са утвтђивањем шта је то чистота вере, а завршло се са Седмим Васељенским Сабором.

Можда , Арије када је исповедао своју јерес, је уствари мислио да се бори за „чистоту вере“? Због тога је Цар Константин у Никеји 325.г. сазвао Први Васељенски Сабор и Свети Оци су на том Сабору рекли шта је чиста вера, они су рекли :“ ми правословимо, а не Арије“ и од тада се први пут јавља православље, од тада па до задњег седмог Васељенског Сабора Свети Оци су јасно дефинисали шта је чиста вера , а на помесним и другим Саборима јасно је речено како се чува Православље. Према томе сви они који одступају од одлука ових сабора могу се сматрати расколницима, и сви они који одступају од одлука ових сабора, а кажу да се боре за „чистоту вере“ и „очување православља“ су у ствари исто тако расколници. Колико ја знам Епископ Артемије не припада ни једној од ових група. Када погледамо дешавања у нашој Цркви, јасно је да Епископ Артемије није расколник, напротив он је чувар своје чисте Свете вере , баш као што је био и Св. Марко Ефески.

Сам Архимандрит Карелин је рекао: „Црква је једна и јединствена, зато је Симовил вере изрекао вечну и завршну пресуду свим расколима , који су били и који ће бити.“

„Верујем у једну Свету Саборну и Апостолску Цркву“ је заповест у Симовилу Вере. Ко је крши? Патријарх Иринеј, Синод СПЦ и њихови екуменисти, или Епископ Артемије? Ко хоће да се удружи са „ свим црквама“?-ови први, а јели имају они саборност , јесу ли им одлуке саборне једнодушне и у једнумишљу?-НИСУ па јесу ли они или Епископ Артемије расколници ?

Ипак они исто говоре, да ревнују за“ чистоту вере“ и „очување православља“, чак неки пут помену и Светог Саву, али они ревнују тако што теже „либералним“ променама,“обнављањем“, „реформама“,а све је то на овим саборима забрањено, па се сад Ви сврстајте где хоћете, али једно је сигурно, са овима сте сигурно јеретици и расколници ,са Епископом Артемијем сте Црква Христова, и зато ја нисам променио своје мишљење јер се овде на земљи држим онога на шта су нас обавезали Свети Васељенски Сабори, и сви помесни и други Сабори, сачували и одржали наши Свети Оци.То је оно што сам хтео да кажем мојој браћи и сестри у Христу,како ја грешан тумачим текст „ О расколу“ од Архимандрита Карелина, ево принуђен сам истине ради да то урадим јавно што нисам желео.

Да ли ико нормалан жели раскол у Цркви Христовој?- сигуран сам да не ( „Борба за веру“ каже да ја „болујем“ ту болест), ко највише пати ако дође до раскола? – Господ , наш мили. Да ли је Господу било мило када је дошло до првог раскола, када су се пали анђели побунили и отпали од Бога? Зашто би наш Господ патио када је могао да забрани слободу воље. Господ наш није забранио одступништво од Њега, Он га је допустио. Зашто га је допустио када је знао да ће му тешко због тога бити? Зато да би се одвојио кукољ од жита, јер Њему треба само „жито“. Тако је било 1054.г. тако ће увек бити, тако сам ја бар научен, а знам да:“ сви који побожно хоће да живе у Христу Исусу, биће гоњени“ (Тим.II 3,12)

ЦРКВА ХРИСТОВА НИКАДА НИЈЕ ГОНИЛА, ОНА ЈЕ УВЕК БИЛА ПРОГОЊЕНА

И трпела је прогоне, па сада погледајте у нашој Цркви ко је гонитељ а ко прогоњен па ћете и видети где је Црква Христова, не треба Вам неко велико мудровање.

Надам се да сам цењеној браћи објаснио зашто сам нешто прећутао, али не и слагао, само да је поштовани Архимандрит Симеон Виловски своје текстове раније објавио, мени би се раније отвориле очи и све ове непријатности не бих имали, ја не бих објавио текст подршке Грешном Милоју на сајту „Борба за веру“, овако морао сам да изнесем истину. Знам да је за Вас то неугодно и верујте ми НИЈЕ МИ МИЛО због тога.

Мишљења сам да сваки сајт мора да има обавезу према својим посетиоцим, као и онима који објављују текстове на њима . Обавеза је да се држе основне своје политике због које је сајт и направљен. Назив Вашег сајта је „Борба за веру“, Ви сте му дали име, а не постеиоци, дужни сте да се истинито и објективно борите за веру,( и оправдате тај назив), и нас сте тако у почетку учили.Ако смо ми посетиоци Вашег сајта приметили да то није више тако - ко нам је дао разлог за то ? Да ли сте се запитали зашто Вас зову „Борба за вечеру“, БЗВ (безвезе)’Ко им је дао повода за то. Немојте само, за све оне који Вас критикују, да кажете да су они криви. Можда сте у неком тексту и покушали да се оправдате ,али изгледа да Вам не верују, јесте ли се запитали зашто? Ако већ Ви нисте хтели да дате одговоре на нека питања,( а мислим да сте требали,) онда су Ваши посетиоци кренули да Вас натерају да дате те одговоре, што код Вас нормално изазива љутњу. Да ли сте се запитали када сте нам понудили текст „О расколу“ да оне речи под знаком навода за „чистоту вере“ и“ очување православља“ могу да се односе и на Вас ? Лепо Вам је један посетилац неког сајта (мислим) овако рекао :“ Ако сте посадили дрво, и на желите више да га гајите, пустите га да само расте, немојте да га сечете“.

Ја овим својим текстом стављам тачку на све ово, јер свако даље моје обраћање губило би на значају свега до сада што сам рекао, а створило би само неки „дуел“ између Вас и моје маленкости, а ја то не желим, желим да опет будете онај сајт који сам са радошћу у срцу, чекао да отворим.

Дај Боже да ако смо сви на бранику Твоје вере и Светосавља да стварно то и будемо. Амин.

Уочи Духова- Педесетнице 2011.г. Верољуб Браничевски

Извор: „Новинар. де“