Проф. др Србољуб Живановић

Римокатоличкој цркви у Великој Британији одузима се право контроле над школама у њеном поседу

Данас је на насловној страни познатог британског дневника Тајмс освануо уводни чланак о бројним скандалима у католичким школама где римокатолички свештеници и наставници већ више деценија силују ученике и сексуално се изживљавају над њима.

Тајмс је већ раније једном приликом указао да су школа и самостан Св. Бенедикта у краљици лондонских станбених четврти, у Илингу (Ealing) где и ја живим, легло сексуалног изживљавања римокатоличких свештеника над недужном децом. Влада Велике Британије је хитно образовала истражну комисију на челу са познатим правником Лордом Карлајлом од Беријуа (Lord Carlile of Berriew), правником светског гласа и саветником британске круне. Комисија је утврдила да у римокатоличкој цркви постоји потпуно неприхватљива организација школа, која је довела до извитопереног, етички и морално неприхватљивог односа калуђера и наставника према недужној деци. Отац Мартин Сиперли (Martin Shiperlee), садашњи игуман самостана С. Бенедикта у Илингу је признао: "Неспособна да се одупру деца су пропатила због глупих или слабих људи, које нико није спречио да чине оно што је страшно и зато се ја непрекидно молим за опроштај". Тек сада када су судови у Великој Британији почели да осуђују на дуготрајну робију настране католичке свештенике, папа је решио да забрани осуђеним свештеницима свештеничку службу. Римокатоличким бискупима који су заташкавали или "окретали главу устрану" издата је понека блага опомена. Сада је познато да школа и самостан Св. Бенедикта у Илингу није усамљен случај. Комисија је утврдила да се у низу других римокатоличких школа дешавало исто што се десило у Илингу.

Јавности је познато да су се слична злостављања дешавала у САД, где је римокатоличка црква принуђена да плаћа огромне компензације жртвама насиља. Скандали сличне садржине су избили у Аустрији, Немачкој и другим земљама. Познато је да је у Великој Британији после II светског рата остало много деце без родитеља. Римокатоличка црква у Аустралији је понудила да се стара, школује и васпитава ту децу. Велики транспорти деце упућени су у Аустралију. Наместо да се брину и старају о њима, римокатолички свештеници су се сексуално изживљавали над тим сирочићима. Сада, после много година, када су та деца одрасла и схватила шта им се дешавало, покренули су бројне парнице против римокатоличких свештеника силеџија.

Сексуално изживљавање постојало је у римокатоличкој цркви вековима, али се о томе није говорило. Римокатоличка црквена хијерархија је увек била спремна да заташка сваки случај који је избио на видело и да потплати жртве, само да се о томе не говори. Они који не поштују морал и етику правих хришћана, већ признају само послушност према црквеној јерархији и папи, свесно чине злочине, јер ће им њихова црква опростити грехове.

Екуменисти и новотарци међу православнима, пре него што се упусте у неку дискусију са римокатолицима, расправљају о питањима догматске природе, или пак теже некаквом јединству или унијаћењу, треба да се запитају какав је морал и каквих етичких принципа се држе римокатолици.

Народ и влада у Великој Британији су огорчени, и то с правом, оваквим понашањем римокатоличке цркве према недужној деци у њиховим школама, као и понашањем католичких бискупа и папе.

Професор др Србољуб Живановић, Лондон, Велика Британија