Савремена људска цивилизација се активно и убрзано мења. Господари Западног пројекта гоне човечанство у веома узак коридор. Државе и народе планете захвата концептуална, цивилизацијска, економска, финансијско-економска, социјално-политичка, еколошка и војна криза.

На планети се разбуктава (и брижљиво распирује) пламен перманенте револуције. Она обухвата не само различитим проблемима притиснуте државе арапског и исламског света, већ однедавно и просперитетан Запад. Почетни „мирни“ протести становништва, који се приказују као израз „воље“ народа, аутоматски се преобраћају у сукобе с властима и оружане конфликте. 16. децембра почели су извештаји о „устанку“ у Казахстану.

Треба напоменути, да је перманентна револуција пројавила неколико интересантих појава. То је „варваризација“ омладине и нагли пад културног и образовног нивоа становништва у читавом свету. Господари Запада су, после Другог светског рата, спровели  низ операција над становништвом западних земаља – прве су биле Сједињене Америчке Државе. Једна од најпознатијих операција је „сексуална револуција“ - „секс, дрога и рокенрол“. Као резултат тога људи су били претворени (нарочито у великим градовима) у „биомасу“ без моралних принципа, опседнуту хедонизмом и потрошњом. Омладина је била поштеђена потребе да зарађује за живот тешким свакодневним пословима (у индустрији и пољопривреди), а то ослободило много енергије.

Становништво Запада (па и руско, јер су код нас ту операцију спровели после Стаљина, а посебно убрзали те процесе 90-их година 20. века) су ослободили и од одгајања и васпитавања потомства – „живи за себе“, „прво каријера, потом деца“, „породица“ без деце или са једним дететом, хомосексуалне „породице“ итд. То је ослободило још више слободног времена и енергије. На тај начин су затворена два пута која одржавају живот друштва и државе – репродукција становништва и производна сфера. Енергија људи је усмерена ка паразитском начину постојања, који једе самог себе – на хедонизам и потрагу за задовољствима./.../ А људи који не испуњавају своју друштвену функцију – учешће у производњи и продужавање врсте - постају паразити, „пацови“. Они су фокусирани само на своју „индивидуалност“, на раст потрошње и задовољстава.

Народи и цивилизације, које покушавају да зауставе потонуће света у „контролисани хаос“, који треба да изроди „Нови светски поредак“ - бивају уништени.

Запад прибегава војним интервенцијама под изговором „демократизације“ и помоћи становништву. Нови свет мора бити унифициран; тамо неће бити места за ислам, Православље, за различита веровања источних цивилизација, за разне расе и народе - ствара се „сиво“ човечанство.

Процес је многостран. Традиционалне државе, системи и цивилизације подвргавају се нападима са свих страна. „Рак ћелије“ нагризају и изнутра, и споља. Финансијско-економска криза подрива привредне ресурсе земаља и поспешује револуционарне активности становништва. „Обојене“ револуције активирају омладину, протестне групе, незадовољне елитне групације. Немири, ратови и револуције дестабилизују регионе и задају ударац светској економији, још више погоршавајући стање у националним економијама, што доводи до даље радикализације усмерења маса. Ови процеси доводе до таласа миграција, стварају нове канале за трговину дрогом, илегалне трговине оружјем, трговину белим робљем и до злочињења и власти разноврсних деструктивних група... На планети се појављују праве „дивље земље“ - територије на којима се званичне власти уопште не признају, или је њихов утицај номиналан. „Дивље земље“ су метастаза тумора који се зове „контролисани хаос“. То су Сомалија, део Судана и Уганде, Либија, Ирак, Авганистан, Косово, а близу томе су и Египат, Пакистан и низ других територија.

Циљ

После периода „Велике кризе -2“ (о њој је већ говорила директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард), перманентне револуције (о колапсу европске економије и распаду еврозоне, што ће природно имати револуционарне последице, „прориче“ гласноговорник глобалистичких  структура Жак Атали), и светског рата – треба да се створи „другачија“ цивилизација.

Њени основни постулати су такође већ познати. Светско становништво ће бити драстично смањено, што се већ и чини. У „контролисаном хаосу“ и масакру крвавих ратова мора да нестане већи део човечанства. Остали ће бити под потпуном контролом захваљујући технологијама технофашизма – електронског ропства. Искристалисаће се висококонтролисана социјална структура, неоробовласничког карактера. Биће створена једна светска влада, једна светска војска (чији је костур армија САД и НАТО, као и приватне војне компаније). Све цивилизације,  државе и велики народи ће бити уништени. Доћи ће до преласка од новчано-тржишних односа, на статусно-командни начин расподеле. Конкуренција ће остати само на нивоу корпорација.

Шансе за успех

Мора се узети у обзир да је тај систем по својој природи античовечан. Осим тога, постоји вероватноћа да његови устројитељи нису довољно професионални. Из тог разлога постоји и мишљење да ће „перманентна револуција“ и „контролисани хаос“ измаћи контроли њихових идеолога и организатора. И тада људску цивилизацију очекује глобална катастрофа, по размерама без премца у људској историји.

Уколико, међутим, „мајстори“ успеју да пређу „по оштрици бријача“, устројавајући свој поредак, остатак човечанства чека жалосна судбина. Но, веома је сумњиво да ће и тај систем бити стабилан. Јер на рушењу и смрти се не могу стварати „куле у ваздуху“. То ће бити залазак сунца, агонија  човечанства. Смрт, иако спорија – дефинитивна.

Извор: „Војеноје обозреније“

Превод са руског: „Борба за веру“

+++

 Коментар Уредништва "Борбе за веру":

Очито је да је аутор веома проницљив у анализи актуелних светских догађања, због чега смо и превели његов текст за наше посетиоце. Међутим, његово виђење света није сасвим хришћанско. Лако би било „светским господарима“ да спроведу у дело своје планове, да није Бога у историји. Иначе, несумњиво је да у позадини свега, о чему говори аутор, стоје светски сатанисти. А њихов је циљ да изазивањем страха и осећања неизбежности оног што су они зацртали, у људима посеју семе пасивног фатализма и паралишу људску вољу. Православни знају да је све у рукама Божијим, и да Бог у трену може развејати све разапете замке лукавога и његових слугу. Али, постоји само један услов: да људи то желе. Потребно је, дакле, да се покајемо и принесемо Богу плодове достојне покајања. Јер, како каже блаженопочивши патријарх Павле, Бог ће помоћи, само ако буде имао коме.

 Зато се прибимо под   свемоћно окриље Божије, где нема бура, ни ветрова, ни привиђења, никакве бољезни, ни печали, ни воздиханија, но жизањ бесконечнаја. Прибимо се, дакле, под окриље Онога Коме припадају, како каже Свети Владика Николај, све добре и трајне победе до краја времена. Јер Он побеђује завере и сплетке злих духова против рода човечјег, и разгони их као јак ветар што разгони рђав задах. Само је Он победилац свакога зла, и само се Он не да ни од каквог зла победити. „Не бојте се, ја победих свет“ (Јв. 16, 33), рекао је Христос својим ученицима, а кроз њих и свима нама.  

„А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине његове. Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског: Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба.  Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се. Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправу јеванђеља мира; А сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог; И кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.“ (Еф. 6, 10-17).

Господу Исусу нека је слава и хвала, заједно са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и нераздељној, сада и увек, кроза све време и сву вечност. Амин.