 Становници Лонг Ајленда – предвођени активистом Едом Роменом – ангажовали су се на доношењу правних норми које би регулисале забрану летова свим летелицама које распрскавају токсичне аеросоле – кемтрејлсе. Прва јавна расправа на територији САД-а заказана је за 6. децембар 2011, после које ће грађани Сафок Каунтија поднети захтев локалним властима за доношење закона о забрани надлетања њихове областиГрчки активисти су проследили апел становника Лонг Ајленда, не би ли се јавност у Србији информисала о активностима локалних заједница широм света и методама борбе за право на здрав живот. Глобална истрага у вези с масовним умирањем дрвећа, повишеним нивоом алуминијума, баријума и стронцијума у пијаћој води и забрињавајућим здравственим проблемима насталим као последица уношења аеросола у организам већ почиње, а становници Лонг Ајленда траже да се – коначно – „именује особа, корпорација, асоцијација и пословни субјект било које врсте одговоран за предузимање и омогућавање акција засипања из ваздуха“.
ЗАМАГЉИВАЊЕ ВАЗДУХА
Овим проблемом се бави и „Америчка асоцијација за истраживање истине о аеросолима“ – АААР – у чијој организацији је одржан међународни научни скуп у Орланду (Флорида), са закључком да треба покренути међународну кампању за заустављање „контрапродуктивног и високоризичног експеримента“. Са скупа је послато упозорење о могућим последицама, међу којима је и дуготрајна неконтролисана суша изазвана повећаним присуством атмосферских аеросола, који утичу на способност облака да дају кишу, као и на неконтролисано изазивање олуја – услед вештачки створеног високог притиска.
Ове активности је подржала и француска НВО – ACSEIPICA, основана ради праћења, проучавања и информисања јавности у вези са геоинжењеринг експериментима. Они су скренули пажњу јавности на податке који се могу наћи на веб сајту „US Air Force“, а посебно на студију пуковника америчке авијације Темзи Хауса, из јуна 1996, под називом „Weather as a force multiplier: Owning the weather in 2025“ – у којој је обелодањена намера да се до 2025. године успостави „тотална контрола климе, уз изазивање земљотреса и поплава“, у чему ХААРП и кемтрејлси играју одлучујућу улогу. Трагове на небу – за које званични медији тврде да „не постоје“ – војни стручњаци у извештајима називају „aerial obfuscation“ – „замагљивање ваздуха“, ничим не негирајући њихово постојање.
Негира се само могућност да се – после распрскавања алуминијумског праха у стратосферу – за њих вежу наноелементи космичког порекла (који се хране алуминијумом) и спусте на тло, да би кроз храну, воду и дисање биле унете у организам са непредвидљивим последицама.
Идеја о модификацији природног окружења у војне сврхе родила се у Америци 1958. године. Иза програма „Аргус“ стоји експлозија А-бомбе у свемиру, после чега је створен вештачки појас зрачења са функцијом ометања околног ваздушног простора и пресретања непријатељских пројектила. Експериментални циклус окончан је 1962. године програмом „Страфиш прајм“ – чија је сврха тестирања Х-бомбе.
Апетити учесника у поигравању природним силама временом су порасли, па се са војног прешло и на „цивилни“ програм. Прве званичне трансакције са временом покренуле су велике компаније 1997. године (што је коинцидирало са дерегулацијом тржишта електричне енергије), да би се 1999. године појавиле компаније које на чикашкој берзи нуде услуге под комерцијалним називом „Ведер дериветајвес“. Исте године основана је и „Ведер риск менаџмент асоциејшн“ – ВРМА, (менаџмент везан за ризике времена), а међу највећим корисницима „ведер риск менаџмента“ налазе се САД, Јапан, Лондон, Амстердам и у последње време Индија. Да је у питању високо профитабилна активност потврђује тренд приближавања тржишта капитала и тржишта осигурања.
РЕГУЛАЦИЈА ВРЕМЕНА
О позадини ових трансакција – осмишљених и започетих у главама менаџера из „Енрона“ – писао је Бетани МекЛин (Bethany McLean) у књизи „Енрон: најпаметнији момци међу нама“ („Enron: The Smartest Guys in the Room“), објаснивши мотиве који покрећу магнате да предузму берзанске активности везане за „регулацију времена“. С обзиром на то да компаније за производњу електричне енергије увећавају профит у зависности од временских прилика – тржиште „временских деривата“ осмишљено је с циљем да у бизнис укључи и овај сектор. Такође, пошто је у периоду пораста температура у зимском периоду потрошња енергената мања, а уколико је лето хладније мање енергије се троши на расхладне уређаје, њихове активности усмерене су у правцу „ведер риск менаџмента“ са циљем да температуре буду ниже или више од оптималних 18 степени – када је потрошња енергената минимална.
Прве трансакције са „дериватима времена“ на европском тржишту иницирао је „Енрон“, а први клијент су биле шкотске хидроелектране (1998). Већ 1999. године оснива се асоцијација ВРМА – данас водећа у овој области, с обртом на берзи од 12 билиона долара оствареним у 2011. години. Док нам је главни аргумент везан за модификацију времена: „нико нормалан то не би радио“, иза наших леђа – већ читаву деценију – неки предузимљиви људи тргују са овом робом. Мраз, снег, киша, ветар, суша…већ одавно имају цену и купца, што мистерију „белог неба“ чини транспарентнијом.
Др Џефри Консидин (Geoffrey Considine, Ph.D), инсајдер на високом положају у индустрији „деривата времена“, открива имена великих корпорација умешаних у трансакције са временом, међу којима је велики број реосигуравајућих друштава: „British Gas“, „Hess Energy“, „ABN Amro“, „Merrill Lynch“, „AXA Re“, „Swiss Re“, „Koch Energy“, „RenRe Energy“, „Nephila Capital“, „Munich Re“, „Speedwell Weather Derivatives“, „Vyapar Capital Market Partners“, „Galileo Weather Risk Management“, „PCE Investors / Cumulus“, „EDF Trading Limited“, „Risk Solutions International“, „E.ON Energy Trading“, „Mitsui Sumitomo Insurance Company“ и „Endurance Reinsurance Corporation of America“.
Било би наивно очекивати од понуђача „временских деривата“ да брину о планетарним последицама поигравања с природним законима, али је очекиван њихов покушај да нађу „јефтинију“ алтернативу за скупе авио летове којима распршују аеросоле. Иноватори из Велике Британије за сада предњаче у „инвентивности“, а припреме за реализацију њиховог алтернативног предлога за хлађење планете – уз помоћ „вештачког воденог вулкана“ – већ су у току. Британци намеравају да, у првој фази експеримента, избаце у атмосферу водени стуб висине 1км, из којег би се распршиле рефлектујуће честице сулфата са задатком да одврате сунчеве зраке од Земље. Пројекат је инспирисан ерупцијом вулкана Моунт Пинатубо на Филипинима, када је избачено 20 милиона тона честица сулфата у атмосферу, што је проузроковало хлађење Земље за 0,5 степена Целзијуса током 18 месеци.
Пројекат је добио назив „Стратосферик партикле ињекшн фор климате енжињеринг“ (СПИКЕ), а подржава га „Ројал социјети оф Лондон“, најављујући планетарни успех.
Напуштени аеродром у Норфолку (Енглеска) одређен је за полигон на којем ће се одвијати прва фаза пројекта, а уколико се метод „вулкан“ покаже ефикасним и исплативим, биће монтирана опрема оспособљена за распрскавање сулфатних честица у стратосферу – на надморској висини од 20 километара. Извело би се уз помоћ балона испуњеног водоником – величине стадиона?! Аутори тврде да ће овај „расхладни систем“ бити јефтинији од кемтрејлса, али избегавају одговор на питање о безбедности, која им очигледно није приоритет.
СУША, ГЛАД И БЕЗНАЂЕ
Еколошке организације упозоравају на далекосежне последице које би задирање у стратосферу могло да проузрокује (киселе кише, оштећење озонског омотача, промене временских образаца…) Међу првима је реаговала канадска организација „Екшн груп он ерозион, технолоџи и концентрејшн“ – ETК – називајући наручиоце овог програма „интернационално неодговорним“, и обратила им се писменим путем са захтевом да моментално прекину реализацију пројекта. Активисти из ЕТК-а добили су подршку метеоролога са Универзитета „Рутгерс“, који тврде да би сулфатни облаци ослабили монсуне у Азији и Африци, и изазвали дугогодишње суше – угрозивши живот милијарде људи. Уз подсећање да смо као цивилизација још исувише незрели за ово поигравање, еколози се позивају на Конвенцију УН о заштити биодиверзитета и забрани геоинжењеринг експеримената – што читав пројекат чини незаконитим.
У ваздуху лебди питање: ко нам гарантује да моћници, у чијим ће рукама бити механизми за контролу времена, неће пожелети да изазову сушу на „непослушном“ делу планете и употребе механизме за модификацију времена као оружје за онеспособљавање народа да производи храну и сачува суверенитет. Ова опасност је реална и почива на изјавама корпоративне елите, она не крије намеру да консолидовањем моћи у својим рукама убрза процес стварања светске владе.
Овде се ради о основама хегелијанске дијалектике: проблем-реакција-решење. Проблем је суша, реакција глад и безнађе, а решење даје ентитет који има моћ да пошаље кишу или ГМО семе које опстаје у условима суше. Геоинжењеринг није само моћно оружје, већ – према речима геоинжењера Давида Кеита – „даје човеку моћ коју имају богови“.
http://www.pecat.co.rs/2011/12/moc-bogova-u-rukama-berzanskih-spekulanata/
|
