Ово је текст који је деценију и више ишао испред догађаја.  Први пут смо објавили 16. новембра 2008. Међутим, он не само да није нимало изгубио од свог значаја, већ сваким даном добија на актуелности. Аутор текста баца светло на позадину многих вероодступничких поступања појединих епископа СПЦ, али и епископа осталих Помесних Цркава. Српску и Руску Цркву руше тајни кардинали прерушени у православне епископе.

Кад се то зна, многе ствари бивају јасније, па и она зашто шеф Београдске патријаршије љуби руку папи, а проклиње православне.

Уредништво

+ + +

1959 Конгрес САД донео је закон који је био резултат сарадње власти САД и Римокатоличке "цркве". Његов иницијатор био је проф. језуитског универзитета у Вашинтону - Лев Добрански - Украјинац. У складу са тим законом сваке године у Америци обележавају у трећој недељи јула месеца "Недељу поробљених народа" (Латвија, Украјина, Естонија, Белорусија, Поволожје, Казакија, Туркестан). Без обзира што је комунизам срушен Русију и даље сматрају непријатељем.

Украјина је у плановима садашњег папе Бенедикта ХVI дужна да пређе под пуну (испрва сакривену) контролу латина. Политика Ватикана иде у неколико праваца а циљ им је један - интеграција православних и грко-католика у једну "цркву" ради каснијег сједињења са Римом.

Главну улогу у процесу одвајања украјинског дела цркве добио је патријарх Константинопољски. Данас Ватикан и константинопољски патријарх имају исту политику, у њој нема хришћанства и у основи те политике је - јеретички екуменизам.

Почетком 20 века при Папи Пије Х у Ватикану је развијена идеја "источног обреда" за коју су говорили да је то "мост по ком ће Рим ући у Русију". Тај обред је допуштао следеће: примати у унију православне духовнике, који имају остати на својим местима у православним храмовима, који не морају помињати филиокве (римско изопачење Символа вере) и не морају помињати папу. Тражило се само једно - признање римског првосвештенства.

После фебруарске револуције, кад су се у Русији сложиле погодне прилике, у Риму је саздана Конгрегација за источну цркву, на чијем челу је био Бенедикт ХV, где су обједињењене све снаге католика "источног обреда". Тада је у Риму отворен Источни институт (касније део Григоријанског универзитета) а у белгијском месту Шеветон почео је да делује римокатолички манастир Св. Крста византијског обреда (са циљем припреме бенедиктанаца за прављење манастира у Русији). Тамо је остваривана тачна имитација Православне литургије и црквеног живота. Те институције данас су главни центри за припрему теолога за Православни Исток.

Касније се "идеја источног обреда" допунила новом тактиком Ватикана - тајним римокатолицизмом (криптокатолицизмом) чији аутор је био француски језуит епископ де Ербини. Циљ - гутање Православне Цркве римокатолицизмом уз најмање напоре. Начин: постављање на патријаршијски престол епископа, који је дао тајну заклетву Риму (прешао у римокатолицизам) са циљем даљег потписивања уније са Ватиканом.

Тактика криптокатолицизма и «источног обреда» крајње искусно се примењује данас у политици папе Бенедикта ХVI, при ком римокатолицизам, избегавајући отворене конфликте и снажно спољње деловање, остварује постепеније и дубље продирање у Православни свет.

Делатности неких представника РПЦ (а и СПЦ - нап. П.В.) толико се не слажу са православним погледима и моралним нормама, да се и невољно намеће мисао о њиховој припадности тајним римокатолицима. Не треба сада ћутати и покорно следити за пастирима који презиру и не воле своје овце, који их воде у широк пут погибељи.

Спаси Господе од таквих "учитеља"!

http://www.rossija.info/

Извор: «Одна Родина»