Пише: СЛАВИЦА БАРБАРИЋ

 +++

        Много је верног Српског народа који се молитвено, вером, надом и љубављу борио да Патријарх Павле остане на челу Српске Православне Цркве. И остао је, по вољи Божјој. Знао је народ, да ако живог Патријарха  Павла  епископи склоне, да ће то значити нестанак  праве  и истинске светости из СПЦ и превагу новотараца и екумениста. И као када су  велике невоље на помолу, народ је постио и молио се.
       Многи верници у  Браничеву, Шумадији и Поморављу почели су  седмоденвни пост, у понедељак, 10. новембра,  уочи почетка заседања  Светог Аријерејског Сабора и пост завршавају   у недељу, 16. новембра.
       Тај, седмодневни пост је својој духовној деци препоручио игуман манастира Рукумија, код Костолца, отац Симеон, велики духовник, познат по својој  борби за очување   правог и истинског Православља.
        ‘’Препоручио сам  својој  духовној деци да посте на води и да се седмог дана причесте или, ко не може тако,  онда да пости као за Божићни пост, понедељак, среда и петак на води, а у суботу  риба. И многи су прихватили. Одзив је био велики. Не само они који долазе у Рукумију, Рукумијци, него се проширио пост и на друге, постили су и неки људи у Београду и другим местима’’, каже за ‘’Истину’’ отац Симеон.
     ‘’Пост је увек када су велике невоље. То  се разрешава и постом и молитвом. Тако смо не само постили  него и читали, по препоруци листа Сачувајмо свето предање,  Катизму, једну или две или три дневно, ради сређивања наше црквене ситуације, да Сабор ради како је Богом благословено, ако врше Призив Духа Светог. И да се ради уз Божију помоћ’’.
        Отац Симеон још истиче да је  Патријарх Павле остао  на функцији, на свом месту, он је тражио да  га разреше, већина то није прихватила  и он је дужан  да слуша своју Цркву. А питање његовог заменика треба да се одреди према Канонима. То је строго канонима регулисано.
           Отац Симеон наводи да је питао оне који добро познају ту проблематику (др Миодраг Петровић, затим Жељко Которанин)  и да  по канонима   митрополит  Амфилохије  не би могао да мења патријарха другу годину.Онај ко га мења може  себи место  да обезбеди. То је строго канонима регулисано. И имамо све што се дешава дешавало се некада,  имамо искуства у неким црквама, где је неко био  болестан.

     ‘’Ситуација се сада побољшала на овом Сабору, одвија  се  повољно за нашу Цркву Православну, за епископе Светосавце који се бора за очување Светог Предања, за наше  оце  који нису наклоњени Ватикану и папи.
       Новотарци су имали план да се Патријарх Павле склони, требао је да се постави неки нови који би био наклоњен Риму.  Сада,  овако како је, то је повољније и за нашу Цркву и наш народ. Важно је да имамо у СПЦ епископе који су послушни Сабору, односно одлукама Сабора. На претходна  три Сабора донета  је одлука  да се литургија  служи према вековној пракси, начин боголсужења  литургије као што је  служио Свети Сава,  Свети Владика Николај,  патријарх Варнава, који је био  против уније са Римом и који је  мученички настрадао.
       Тај епискпопат који је одан Светом Предању  је  био за то да остане Патријарх Павле, епископи који  су послушни Сабору. Они епископи који нису послушни Цркви, Сабору, они губе власт у Цркви. То може да се прочита у тумачењу Првог правила  Светог трећег  Васељенског Сабора Ефеског.
       По општој црквено правној норми по којој црквено хијерархијска власт има своју потпну и закониту снагу само онда, кад она делује у границама законом установљеним и када се вршиоци те власти налазе у строгој потчињености законима  и науци Цркве православне. Дочим, напротив, чим одступи од тих закона и пређе (прекорачи) строго установљене границе, власт та, губи сва своја права’’.         
       Отац Симеон каже да се Света литургија и богослужења у манастиру Рукумија служе како је служио Свети Сава   и  свети владика Николај, онако како је и покојни игуман манастира Рукумија,  Сава служио,  како се служи  у Хиландару, на Светој Гори.
     ‘’Ми  се држимо онога  како пише у Служебнику, а по питању причешћивања, српски народ је увек постио па се причешћивао. Према   Црквеном уставу и  према  црквеном Типику   седам дана  се пости  на води,  па се причести’’.

      http://istina.at/index.php?option=content&task=view&id=1112&Itemid=