|
ПРИЈЕ 85 ГОДИНА ПОКРЕНУТА ИНИЦИЈАТИВА ЗА ОБНОВУ ЊЕГОШЕВЕ КАПЕЛЕ НА ЛОВЋЕНУ Мало је познато да је тадашњи митрополит цетињски Гаврило Дожић спријечио краља Александра да на Ловћену попери садашњи Мештровићев маузолеј "Дан", 1.12.2008.год.
+++ Прије осамдесет и пет година, новембра 1923, покренута је иницијатива да се на Ловћену обнови Његошева капела, коју је аустроугарска артиљерија разорила на почетку Првог свјетског рата и да се посмртни остаци генијалног пјесника и владике, склоњени у Цетињском манастиру, поново врате на Језерски врх, мјесто које је он за живота одабрао за своје вјечно почивало.
О томе свједочи вијест у „Народној ријечи”, гласилу Демократске странке, које је у то доба излазило на Цетињу. Та новина је 7. новембра 1923. године објавила да је на Његушима образован одбор „за прикупљање добровољних прилога како би се идућег прољећа (1924) оправила гробница Његошева на Ловћену и већ једном пренијеле кости великог националног пјесника и мислиоца тамо гдје му је мјесто починка - на Ловћену”.
Не зна се да ли је баш то подстакло краља Александра Првог Карађорђевића да крене са обновом капеле и одуживањем свом славном претку по мајчиној линији, баш као што се мало зна ко је „крив” и зашто се моћни владар ујединитељ опредијелио да се на Језерском врху озида само скромна капелица слична оној коју је уништила аустроугарска артиљерија. Познато је, међутим, да је желио да се на други, скупљи начин одужи Његошу, да умјесто капелице на Ловћену подигне монументални споменик, раван његовом ненадмашном пјесничком и духовном дјелу.
Зато је ангажовао Ивана Мештровића, тада најпознатијег југословенског вајара, који је урадио пројекат маузолеја, грађевине која је требало да поклопи врх Ловћена и у таму киклопских зидова утамничи онога који је зборио са небом, чија је мисао тежила потпуној слободи и недосежним висинама свјетлости, онога који је запазио да „оро гњездо врх тимора вије...” А кад је неприкосновени владар затражио о томе мишљење тадашњег митрополита црногорско приморског, касније и патријарха српског Гаврила Дожића, умни морачки бастадур у монашкој одори, који се, како је и до тада и по тада доказао, није бојао никога до бога, па ни војничком славом овјенчаног и по тврдорукашкој власти оглашеног краља Александра, без увијања му се енергично супротставио. Чак је и запријетио да ће, уколико буде прекршена потоња Његошева воља, правду тражити до највишега суда на кугли земаљској или заувијек скинути мантију и објеситри је на трн, а народу казати зашто то чини.
Моћни суверен је устукнуо пред одлучношћу насљедника владичанског трона под Орловим кршем, одрекао се маузолеја и наложио обнову старе, порушене капелице, скромне вјечне куће на ловћенској капи, подигнуте по вољи и мјери ненадмашног пјесника, мислиоца и владике. А кад је краљ Александар 1925. године дошао на свечано отварање и освештање обновљене капеле, митрополит црногорско приморски Гаврило Дожић га је сачекао на Језераском врху и заповиједио: - На кољена, Ваше височанство, Ви се налазите на крову отаџбине!
Краљ га је беспоговорно послушао и клекнуо... Педесет година касније, међутим, црногорски властодршци нијесу послушали тадашњег митрополита црногорско-приморског Данила Дајковића, који се исто тако енергично супротстављао рушењу капеле на Ловћену и подизању маузолеја, баш као и толики други умни људи из цијелог свијета. Погазили су потоњу вољу Његошеву, порушили капелу и на Ловћену, ипак, подигли онај Мештровићев маузолеј, а камење од капеле и данас чами на Ивановим коритима без икакве наде да ће икада више бити враћено на Ловћенски неботик.
Будо Симоновић http://www.dan.cg.yu/?nivo=3&rubrika=Ljudi%20i%20dogadjaji&datum=2008-12-01&clanak=166407 |
