header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Још једанпут о вавилонској пометњи међу српским екуменистима Штампај Е-пошта
петак, 14 децембар 2012

 Вељко Лалић, главни уредник „Недељника“

Анатомија прећутаног писма

Питања без одговора: Да ли Црква и даље стоји иза ставова које је усвојила на Синоду? И зашто не објави свој став? Ваљда је за СПЦ Косово важније питање од геј параде? Ко је писао писмо ако није Црква?

 Епископ Иринеј за писмо председници парламента каже да је фалсификат, митрополит Амфииохије да стоји иза сваке речи, а владици нишком Иринеју није позната његова садржина."

Ово је цитат из листа „Политика" од пре три године, након што је владика бачки Иринеј назвао „чистим фалсификатом" писмо с насловом ,,СПЦ забринута у вези с Предлогом статута АП Војводина", који је званично објављен на сајту СПЦ 6. фебруара 2009. у 11.33 сата! Историја се поновила прошле недеље с истим актерима, само појачана политичким притисцима, новим односима у Цркви, напетом ситуацијом око Косова и полузамонашеним новинарима.

Није добро расправљати се с патријархом. Посебно кад сте владика. Као владика Иринеј, који је прошлог четвртка опет демантовао патријарха, који је првобитно рекао да СПЦ није писала Николићу, као и Амфилохија, који је то први потврдио Недељнику. Али да кренемо редом.

Недељник је објавио писмо које је усвојено на проширеном Синоду и за које је написао да је „својеврсни меморандум". То је изазвало толику забуну да су поједини новинари и аналитичари пронашли некакав меморандум о Косову из 2003. у ком се помињу „ослобађање Готовине и Маркача, интегрисане границе, Јариње и Брњак, Харадинај, Дачић, кога зачикавају у Прешеву, табла Аћиф-ефендији итд."

То је било довољно Ољи Бећковић да у свом „Утиску недеље" не дозволи да се прича о писму које је демантовао патријарх. Као да је 13. век! Па, још неозбиљан, јер нико и не чита шта је стварно рекао патријарх, који тврди да „то писмо као став Цркве није предато Николићу". У све су се после неколико дана (по обичају) умешале једне озбиљне новине, у којима новинар, ваљда мислећи да постоји неки сукоб његовог и уредника Недељника, покушава да испровоцира патријарха да нападне Недељник. Па му онда четврти пасус почиње са „патријарх негира аутентичност писма", да би два пасуса касније закључио „патријарх није желео да коментарише ауторство". Је л' га негира или не жели да га коментарише? Или патријарх заиста у том тексту само каже оно што је под наводима - „да не намерава да објави писмо које је Синод предао Николићу". А дан раније је патријарх, да извину и он и Црква, рекао да тог писма и нема.

Ољи је то довољно. Она не чита „Данас", који је први објавио изводе писма скинуте са сајта Двери (исти као текст који смо ми објавили у четвртак), нити „Блиц", у ком наводе Недељника потврђује најискуснија новинарка која прати Цркву, нити „Ало", коме двојица владика потврђују аутентичност, нити Тањуг, коме је у Синоду речено да је писмо које је објавио Недељник усвојено на проширеном Синоду, што преноси „Политика".

ПАТРИЈАРХОВА ПОЛУРЕЧЕНИЦА постаје Свето писмо! Заједно са изјавом Мирка Ђорђевића, верског аналитичара, који је пронашао премијера Дачића у меморандуму из 2003.и то на српском и на енглеском. На све се надовезује званични магазин КОС-а, који је разоткрио заверу ,,жутих", којима ваљда највише одговара да их СПЦ напада у свом документу и назива их издајницима и еврослинавцима. Ту су и националистички сајтови који су, незадовољни зато што им је измакла „Политика" и задужени за контролисање десних снага, игнорисали став СПЦ. Па, где још десницу занима шта мисли Црква о најважнијим националним питањима? Посебно кад се успоставља граница...

И какве уопште има везе што су то прво објавиле Двери? Дозирано, таман како треба...

Ту долазимо до кључног питања. Ко је писао ово писмо ако није Црква? Да ли ико верује да је то писмо написао неко из Недељника. Лалић, Меденица, Дрчелић, Бранко Росић? Нема овде владика...

У цркви знају ко је писао ово писмо. Зна то, уосталом, свако ко зна да чита и ко прочита интервју митрополита Амфилохија у прошлом броју Недељника. Јер није ваљда митрополит цитирао лажно писмо? Неког од нас плагијатора? Кога цитира митрополит Амфилохије? И како ти врсни аналитичари тумаче (из меморандума на српском) реченицу митрополита Амфллохија из интервјуа: „Онда би макар требало да при потписивању споразума, попут овог о интегрисаним прелазима, запишу оно што је у таквим случајевима несрећни Недић писао: 'По наређењу окупаторских власти'." И реченицу из „лажног писма" (формулација В. Н.) „Ако је несрећни Недић и писмено потврдивао да доноси своје одлуке по наредби окупаторских власти..."

Нама је то био највећи доказ аутентичности документа који смо добили. Јер митрополит Амфилохије ваљда није лажан, као ни гомила потпуно различитих извора који потврђују да је управо Амфилохије донео писмо на проширени Синод. И поделио га владикама, које су га затим усвојиле. То уосталом пишу и „Блиц", и Тањуг, и „Ало", и многи сајтови. Сви они имају исту информацију да је Синод одобрио писмо и дао га владици Иринеју да га стилски уобличи.

СВЕ ДАЉЕ ЈЕ ИСТОРИЈА. Делове писма објавио је „Данас", па Недељник у интегралном облику. Наши извори кажу да је митрополит изворно писмо предао Николићу, што на неки начин потврђује сам Амфилохије у интервјуу Недељнику. На питање о државној платформи дословно каже: „Предсједник Николић, сигурно, знаде мишљење Цркве и њен непромијењени став. Тај став му је Синод саопштио ових дана и писмено."

То је оно што су двојица Иринеја покушала да демантују пре него што су агенције из Недељника преузеле и интервју митрополита, а не само писмо. Наша је грешка што одмах нисмо пустили обе ствари, али овако макар имамо забележено да је владика бачки Иринеј ,,у 13 сати рекао да нема писма, у 15 да има писма, а у 19 да има писма, али да то није ово које су медији објавили".

Додатно збуњује слика Тањуга с пријема код Николића, на којој се јасно види да фасцикла стоји само испред Амфилохија. Ако је већ потврђено да је тада Николићу предато писмо, да ли се може поверовати да је Амфилохије (који је приватно најближи Николићу и који га је наговорио да прекине штрајк глађу) носио фасицклу с писмом владике Иринеја?!

Али чак и да му је Амфилохије из фасцикле предао „редиговано писмо", шта то мења? Битно је да ли Црква и даље стоји иза ставова које је усвојила на Синоду? И зашто не објави свој став? Зашто не открије какав је став заузела на Синоду, кад је објавила све шта мисли и о геј паради, и о Статуту Војводине, и о Хагу, и о свим историјским питањима која су потресала земљу последњих година.

Чега се то плаши СПЦ? Као да неко од ње очекује да има мекан став о Косову. Као да то очекује председник Србије, који је тражио мишљење и од Цркве и од САНУ, иако је знао шта може да очекује. И што би Николићу уопште сметало што се његов претходник назива погрдним именима у писму СПЦ. Чиме се то одмаже држави тиме што се објављује да је Црква против административних прелаза, осим можда тајмингом. Али то је замена теза, као и прича да је лако Амфилохију и Григорију (види оквир) да причају шта хоће јер не живе у Србији.

Коме је тешко да било шта прича јер живи у Србији? Ко од СПЦ очекује да јој Брисел буде ближи од Газиместана? Или да има мекши став о Косову него о геј паради?

И да ли то значи да Оља Бећковић мисли да жене не смеју да абортирају или да гејеви морају да се шаљу на лечење јер патријарх тако каже. Ми нисмо имали такву дилему. Као новине које јуре за информацијама, тражили смо писмо које су у деловима објавиле Двери. И добили смо га, што је, колико чујемо, предмет разних истрага данас. Ми смо га назвали меморандум, и то из дела текста у ком наглашавамо да ове реченице могу да постану „својеврсни меморандум СПЦ". Изгледа да смо били у праву...

 

Владика Григорије за Недељник

То је став Цркве!

„То је став иза кога сви стојимо", каже за Недељник на питање о писму Синода СПЦ владика Григорије.

„Из моје перспективе из Босне и Херцеговине, из Мостара, много је тешко са сигурношћу рећи шта је све то око писма. Али оно што хоћу да кажем и у шта верујем - односно у шта сам сигуран - јесте да је за нашу цркву тај став око Косова и Метохије најважније питање. То је питање нашег идентитета", врло полако и пажљиво, мерећи сваку реч, говори владика Григорије.

На наше питање зашто онда Црква не жели да саопшти свој став који је писмено доставила председнику Србије, владика Григорије одговара да „црквени став не треба да буде само црквени. Посебно у случају Косова и Метохије, које је питање нашег идентитета".

„Ово писмо је показало да је ово питање исувише комплексно и да не могу да га реше двојица- тројица људи, већ да је потребна саборност свих нас", наставља владика Григорије.

И пошто је поменуо писмо, питамо га да ли га је добио поштом:

„Ја још нисам добио то писмо, али увек Синоду треба времена да достави..."

Извор: „Недељник“

Последњи пут ажурирано ( петак, 14 децембар 2012 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 38 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.