Због стављања под забрану свештенодејства од стране владике Јована, парох храма Свете Мученице Марине у Атеници код Чачка, отац Србољуб Стојковић, отпочео строги пост (гладовање)

После текста о епископу новотарцу Јовану шумадијском, јавио нам се, електронском поштом, наш уважени сарадник Владимир Димитријевић и замерио нам што смо за владику Јована употребили назив „духовни злочинац“. Између осталог, он пише:

„Молио бих вас да користите термине који немају такав осуђујући садржај. Реч „злочинац“ ми се чини као кршење речи патријарха Павла да нам речи буду благе, а докази јаки“.

Поштујући и патријарха Павла и Владимира Димитријевића, и ценећи његову обазривост, морамо рећи, јасно и гласно: човек који је, као епископ, не само увео новотарско богослужење у централну епархију СПЦ, него који је гонио и упропастио толике свештенике (укључујући и њихове породице) и истерао толики народ из храмова својим новотарством, учинио је велико и превелико зло. А ко зло чини он је зло – чинац! Разарајући вековни поредак Литургије и газећи наслеђе богомољачке Србије, владика Јован на миру није остављао не само живе, него ни мртве – када је сахрањиван отац Петар из Денковца он је служио Литургију новотарски, упркос аманету овог светог подвижника, а затим га није ни сахранио како је отац Петар благословио. Зар то није духовни злочин? Ми пажљиво меримо оно што пишемо и јасно нам је да се то неком, на први поглед, може учинити преоштро. Али, ако неко убија душе људске, зар није духовни злочинац? Јер шта чине новотарци кварењем Вере и разарањем вековног светоотачког и светопредањског поретка Свете Литургије, зар не убијају душе људске?! Господ Исус Христос говорио је фарисејима: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско од људи; јер ви не улазите нити дате да улазе који би хтјели“ (Мт. 23,13).

Уважени сарадниче Владимире,

Зар Ви мислите да новотарци не затварају врата Царства Божијега пред људима? Хоћемо ли прихватити да је њихов литургијски беспоредак Богом – благословен, - да се њиме може спасти? Осим тога, ми до сада не видесмо светост живљења ни једног јединог новотарца, па стога немамо основа да верујемо да је њихов пут спасоносан. Они, очито је, сами себи затварају врата Царства Небеског. Но, то је избор њихове Богом - дане слободне воље. Али, ако кваре Веру коју смо наследили чисту и неукаљану од наших светих и честитих предака, ако руше литургијски поредак којим се спасавало и у Царство Божије улазило небројено мноштво Срба, - они затварају врата не само себи, већ и свима онима који их следе. Ако то имамо у виду, зар ћемо рећи да је тежак израз „духовни злочинци“?! Зар је неприкладно новотарцима упутити речи које је Господ упутио фарисејима и књижевницима: "Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што преходите море и земљу да би присвојили једнога, и кад га присвојите, чините га сином пакленијем удвоје већијем од себе... Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који се споља виде лијепи а унутра су пуни костију мртвачкијех и сваке нечистоте...  Тако и ви споља се показујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемјерја и безакоња... Змије, породи аспидини! Како ћете побјећи од пресуде у огањ паклени?“ (Мт. 23, 15, 27, 28, 33)

Уосталом, као најбољи одговор уваженом брату Владимиру је најновије писмо које смо добили од нашег посетиоца из Чачка. Он нам јавља да је данас био на Литургију у Атеници код Чачка, у Цркви свете Марине, и да је сазнао да је владика шумадијски Јован ставио под забрану свештенодејства једног од најбољих свештеника епархије жичке, оца Србољуба Стојковића, оптужујући га да је побунио народ у атеничкој цркви против свог сапароха Богдана Митровића (иначе, окорелог новотарца који је доведен из Бајине Баште да у атеничком храму уведе новотарску литургију). Богдан Митровић је, каже наш читалац, почетком августа ове године избацио огроман број икона из атеничког храма, и ставио их на патос у цркви и парохијском дому. Народ се због тога побунио и тражио да се иконе врате на своје место, јер је то био управо прилог верних. Он се томе одлучно супротставио рекавши да му је владика Јован наредио да скине иконе. Отац Србољуб се у прво време није мешао у овај сукоб, а онда је и он стао на страну народа и замолио да се иконе врате. Новотарски Муса Кесеџија Митровић га је онда тужио код владике, и владика га је ставио под забрану свештенодејства, иако је овај човек духовно препородио Атеницу и постао омиљени свештеник, познат по дивним богослужењима и проповедима, као и по оснивању хора, који је већ постигао запажене успехе. Колико смо сазнали од нашег читаоца, отац Србољуб је у атеничком храму себе предао у потпуни пост (без узимања хране и воде) и молитву, јер му је владика Јован забранио свештено служење до покајања. Рекао је народу да ће у храму остати да се каје док се све не разјасни.  Побожни народ је веома збуњен и узбуњен, и спреман да се бори против новог иконоборства новотарца Митровића.

Дакле, брате Владимире, кад смо употребили онај тежак израз, знали смо шта говоримо. И молимо Вас да се мало боље распитате шта се збива код Вас. „Борба за веру“ остаје на стражи светоотачког Предања.