Како сазнајемо, педесетак верника окупљено је испред храма Свете великомученице Марине у Атеници, где повремено долази архијерејски намесник трнавски да оца Србољуба убеди да изађе из храма, на шта он није пристао. Међу припадницима верног народа примећен је и брат министра Велимира Илића, Бане Илић, родом из Атенице, који је у незваничном разговору упозорио архијерејског намесника Сашу Јоловића на тешке последице по народну слогу оваквих и сличних догађаја, попут оног који се збио у Душковцима 2008. године (подсећање на овај немио догађај доносимо у прилогу).

Један од окупљених верника каже да је отац Србољуб замолио да се око њега не диже паника и да се не пише по интернету, јер он је у свом храму где се каје и Богу моли. Наравно, ми немамо намеру да оца Србољуба у било чему што он сматра да треба рећи спречавамо, али „Борба за веру“ има своју мисију коју ће неодступно обављати. Наша је дужност да благовремено и истинито обавештавамо читаоце о свему што се у Српској Цркви дешава. Као и до сада, молимо читаоце и сараднике да нам се јављају.

У току писања овог извештаја добили смо информацију да је код свештеника Србољуба стигла полиција, која је дошла на захтев владике Јована (који, очито, под скраћеницом СПЦ подразумева "Српска Полицијска Црква"), и да се иконе враћају у храм.

Помолимо се Господу да се све заврши на најбољи могући начин и да свештеник Србољуб Стојковић буде одбрањен од клевете.

+++

ПОДСЕЋАЊЕ:

ШТА СЕ ДОГОДИЛО У СЕЛУ ДУШКОВЦИ НА ДУХОВЕ 2008. ГОДИНЕ

ДРАМАТИЧНО ИЗ ЖИЧКЕ – ХИТНО!

На маил интернет сајта ревнитељ. цом, под ознаком ХИТНО!, стигло је писмо горе наведене садржине.

Данас, 4./17.6.2008.год. на Духовски уторак, у селу Душковци код Пожеге у Епархији жичкој, Свету архијерејску литургију служио је епископ Жички Г. Хризостом. Пре Свете Литургије владика је освештао храм „Свете Тројице“.

+++

Светој Литургији је присуствовао велики број свештенства и монаштва, а храм је био препун верног народа, тако да су многи од присутних верника морали стајати за време Литургије у порти храма.

Многи од пристутних верника у храму држали су у рукама пароле, а неки су пароле имали окачене око врата. На паролама је писало:

·  „Свети архијерејски сабор је трећи пут рекао како Богу да се служи“,

·  „Трећа срећа“,

·  „Владико дао си реч – држимо те за реч“!

Сво време током служења Свете Литургије владика је видео исписане пароле, јер су младићи, који су их држали, стајали у првима редовима верног народа.

Света Литургија је у почетку текла нормално, и служено је по типику, јер народ није дозволио другачије. Владика је чак рекао хору да се не надвикује са народом, него да пусти да народ пева, тако да је већ испред читања Символа вере народ преузео одговарање на Литургији. Служба је, дакле, текла нормално све до тренутка када је свештеник изашао из олтара да прочита Заамвону молитву. Уместо да се окрене према истоку, свештеник се окренуо према западу и почео да чита молитву. Једва да је успео да прочита неколико речи, а верни народ је гласно почео да негодује зашто свештеник то чини, тражећи да се овај окрене према истоку. Владика је једном од ђакона наредио да изађе и каже свештенику да се окрене према истоку, но ни ово није помогло. Народ није престајао да гласно негодује, тако да се читање Заамвоне молитве свештеника, који се противно типику окренуо западу уместо истоку, није ни чуло. Тада су свештеници и ђакони, који су били у олтару, кренули да изађу из храма, нашта је присутни народ у храму и око храма клекнуо на колена спречавајући их да изађу напоље. Народ је тражио да им се обрати владика Хризостом, што он није хтео учинити. Свештеници се нису обазирали на народ који је клечао, већ су покушали (у одеждама) да прегазе преко народа и гурајући га да изађу напоље. Пошто у томе нису успели, вратили су се у олтар и то саопштили владици.

Тада је владика свукао одежде и прекинуо служење Литургије, а свештеници су наставили да се свађају са народом.

Намесници су се тада поделили око тога шта треба чинити. Једни су говорили да народ треба оставити на миру, док су други послали свештенике који нису служили да позову полицију. На овом је месту битно рећи да је сво време док је народ клечао, монаштво, присутно у храму, стајало мирно и могло се видети да су некима од њих очи биле испуњене сузама.

Полиција је одмах пристигла, што указује на чињеницу да су били приправни за овакав след догађаја.

Видевши полицију, свештеници су се охрабрили и почели да агресивно насрћу на народ који је клечао. За то време владика је стајао мирно у олтару. Пошто он није хтео да се обрати народу, то су учинили парохијски свештеници присутног народа. Тада се већ ситуација заоштрила преко мере, тако да је један избезумљени намесник пришао сниматељу Дечје телевизије из Крагујевца, који је снимао Свету Литургију, и гурнуо га вичући: „Угаси камеру, немој да снимаш!“ На такав његов бруталан и нечовечан поступак народ је повикао: „Ово снимај!“

Тада је већ настао такав метеж да се више није знало ко кога гура. Метеж су правили свештеници и ђакони у одеждама, који су тако гурали присутне вернике, да су неки од верника попадали на под храма. И са једне и са друге стране чуло се: „Тешко вама, лицемери!“

У овим тренуцима народ је певао богомољачку песму Светог Владике Николаја „Помози нам Вишњи Боже“.

Намесник, који је одгурнуо сниматеља, викао је на присутно монаштвно: „Ето шта сте направили!“

Из олтара је епископ, окружен са свих страна ђаконима, пошао према северним вратима храма, решен да пошто-пото изађе напоље не обазирући се на клечећи народ. Пошто је код северних врата клечао један младић спречавајући излазак на та врата, њега су један од ђакон и један човек из обезбеђења успели да извуку напоље из храма, али су се убрзо обадвојица нашли на земљи. Пошто се овај младић поново вратио у храм, њега сада извлаче двојица полицајаца, који ослобађају пролаз владици.

За то време је унутра у храму архијерејски намесник пожешки, Дмитар Луковић, ударио свог парохијана, а када је овај покушао да му узврати, у томе су га спречили неки од присутних свештеника.

Владика решен чврсто да изађе напоље из храма окружен ђаконима, чини то брутално газећи преко верног народа који клечи. На путу им се (случајно) испречила и једна старица, која је стајала ослоњена на штаку; она бива грубо одгурнута, и пада на под храма раздрљене хаљине. За то време, док полицајци извлаче владику напоље из храма, неки верници подижу старицу помажући јој да се ослони на своју штаку.

Владика је сав преплашен успео да изађе из храма, док је у храму остало монаштво које је плакало и запрепашћен верни народ.

По изласку из храма владика се са својом свитом упутио као оближњој кући. Пошто је ушао у кућу затражио је да дође само један представник народа. На разговор са владиком Хризостомом отишао је један од нас, православних верника, који је већ раније био изабран да се испред народа обрати епископу. Тај човек је отишао и храбро поставио само једно питање епископу и присутном свештенству:

„Када ће епископ са подређеним му свештенством почети да служи по саборској одлуци?“

Епископ је оштро узвратио да не може народ да се меша, јер се не разуме у те ствари. Даље је епископ рекао да је за верни народ епархије жичке он (владика) Сабор. Речи епископа Хризостома преносимо парафразирајући их.

Присутни свештеници су викали на представника народа, што њега није обесхрабрило и збунило, већ је владици рекао:

„Ако наставиш са том причом о Сабору, нећеш се добро провести. Ово овде ти је само почетак“.

После тога је владика отишао у пратњи полиције, а један од свештеника из Пожеге је пресекао славски колач. На славском ручку било је свештеника, нешто монаштва, и верни народ, но свима су залогаји хране застајали у грлу, због овог немилог догађаја.

САБОРНИ ИЗВЕШТАЈ ВЕРНИКА ЖИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

извор: revnitelj.com 17.06.2008

Преузето са novinar.de