header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Протојер. Радомир Поповић: Најважније је чувати веру Штампај Е-пошта
субота, 03 јануар 2009

Календар дилема

Image         Док дочек Нове године за западни свет означава повратак у уобичајени ритам живота после празничне грознице, у Србији је овај догађај тек увертира у дане празновања. Због примене „новог“ - грађанског и „старог“ - црквеног календара сезона благдана код нас траје све до половине јануара и нама својствене Српске нове године.

Ипак, скоро двонедељно славље, бројни нерадни дани и време уживања у храни, скоро сваке године у домаћој јавности, али и у црквеним круговима, наметну и питање усаглашавања црквених календара у хришћанском свету.

Питање промене календара код нас нити је ново, нити једноставно. Чак се може рећи да сукоби мишљења око рачунања времена у српским световним и црквеним круговима трају скоро цео век. Од када је 1919. године Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прешла на „западно“ рачунање времена трају убеђивања да ли би и СПЦ, која је остала верна јулијанском календару, требало то да учини.

Нарочиту тежину овом питању дају повремене вести да је календарско питање више пута било разматрано на саборима СПЦ, као и спекулације да део архијереја сматра да је за Цркву боље да прихвати грегоријанско рачунање времена. Овакви ставови аргументују се потребом осавремењавања Цркве, а као примери најчешће се потежу Грци, Румуни или Бугари, који су поодавно прешли на реформисани календар.

Насупрот њима, бранитељи старог начина рачунања времена сматрају да је јулијански календар специфичност и добра страна православља, коју нема потребе мењати. Нису малобројни ни они који ходају по ивици претеривања и „латинског страха“, и за које грегоријански календар носи католички печат - као оруђе за ширење доминације Ватикана. Отуд, идеја о црквеном прихватању световног начина рачунања времена, по њима, није ништа друго него покушај унијаћења и покоравања римском папи.

Какви год да су аргументи на страни једног и другог мишљења, извесно је да би отварање календарског питања донело нове поделе у Цркви. Бар је такво искуство цркава које су прешле на ново рачунање времена. У свима су се одмах јавиле групе тзв. „старокалендараца“, независних од постојеће јерархије. Ови покрети и данас су живи у Бугарској, Румунији и Грчкој, где су се врло брзо примакли учењу православних ексцентрика - зилота.

Средњи пут је став да се међу верницима који на прави начин негују хришћанске вредности питање начина рачунања времена - не поставља. Тако протојереј Радомир Поповић, професор Богословског факултета и аутор дела „Календарско питање - црквено мерење и рачунање времена“, сматра да за православне проблем календара не постоји, јер је његово питање решено у духу хришћанског предања. Све новине, без обзира на изговоре (астрономска и математичка тачност, практичне потребе и тако даље), само уносе смутњу и разједињују духовно и литургијско тело Цркве.

- Суштина је да осмислимо наш живот и наше лично време које живимо сваког тренутка - говорио је о календару Поповић за лист „Православље“. - Наука напредује и верујем да ће нова астрономска и математичка прорачунавања бити још тачнија. Православна црква неће по том питању ништа посебно чинити - нити забрањивати, нити стриктно одобравати.

Поповић истиче да је најважније чувати веру и хришћанско учење. Оно, по његовим речима, „свему даје смисао, сваком календару, без разлике био он јулијански или неки други“.

Специфичност календара Православне цркве је у чињеници да су непокретни празници утемељени на соларном, а пасхалија (Васкрс и остали покретни празници) на лунарном календару. И једни и други уклопљени су у тзв. стари календар.

Црквеном јулијанском календару и пасхалији и данас су верне Јерусалимска патријаршија, Руска, Српска и Грузијска православна црква, као и Руска загранична црква и Света гора.

Грегоријански календар, а јулијанску пасхалију држе Цариградска, Александријска, Антиохијска патријаршија, Грчка, Румунска и Бугарска православна црква, Кипарска и све цркве зависне од Цариградске патријаршије. То значи да празник Васкрс прослављају истог дана када и остали православци, док Божић обележавају - 25. децембра.

Међу реткима која је прихватила и календар и пасхалију на грегоријански начин је Финска православна црква.

НЕПРЕЦИЗНОСТИ

У доказивању који је начин рачунања времена бољи наводи се непрецизност старог календара, која ће да доведе да се Христово рођење 2100. године први пут прослави - осмог јануара. Ни грегоријански календар није најпрецизнији, а мане се исправљају преко тзв. преступних година. Најпрецизнију варијанту рачунања времена предложио је наш чувени научник Милутин Миланковић 1923. године, који из више разлога до данас није усвојен. Он би за један дан одступио тек после 400.000 година коришћења.

ХРОНОЛОГИЈА

- 4.000 година пре нове ере Египћани осмислили соларни календар

- 46. године нове ере почиње да важи календар Јулија Цезара тзв. јулијанско рачунање времена

- 325. године Први васељенски сабор у Никеји прихвата јулијански календар као хришћански

- 1582. године папа Гргур 13 мења рачунање времена, тзв. грегоријански календар

- 1920. године Краљевина СХС прихвата нови календар

- 1923. године Милутим Миланковић предлаже Свеправославном конгресу најпрецизнију варијанту календара. Ипак, Цариградска патријаршија прихвата грегоријанско време.

- 1978. године почетак међуправославног дијалога о усаглашавању календара на иницијативу Цариградске патријаршије.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=135071

Последњи пут ажурирано ( субота, 03 јануар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 36 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.