header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Григорије Оскврнитељ (фото) Штампај Е-пошта
понедељак, 05 мај 2014

 Од једног нашег посетиоца из Требиња добили смо писмо, из ког доносимо кључни део:

>>Поштовано Уредништво,

На највећи и најрадоснији хришћански празник Васкрсења Господа Исуса Христа, православни хришћани Требиња, који су Пасху Господњу прослављали на евхаристијском сабрању у Саборној цркви, присуствовали су досад невиђеном оскврњењу.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, од својих свештеника је захтевао да се у олтар најпре уведу деца (дечаци и девојчице), а потом и одрасли мирјани (и мушкарци и жене). Свештеници су буквално терали жене да уђу у олтар, што је било прилично непријатно и за једне и за друге, а Епископ их је лично причешћивао све, и децу и одрасле, унутар олтара између Часне трапезе и Горњег места. Збуњени и зачуђени свештеници су објашњавали још збуњенијем и зачуђенијем народу како је то што се чини иначе древни обичај у Грчкој – посебно да жене улазе у олтар!? Епископ Григорије је навео народ да учини тежак грех, и да заједно са њим погази свете каноне који изричито забрањују мирјанима, а нарочито женама да улазе у олтар:

Канон 69. Петошестог Васељенског Сабора:

Нека је забрањено свакоме ко припада лаицима да улази унутар светог олтара. Ово, по древном предању, може бити допуштено само власти и царском достојанству када зажели да принесе дарове Творцу.“

Канон 19. Лаодикијског Сабора:

„…Само је свештеним лицима допуштено да улазе у Олтар и причешћују се тамо.“

Канон 44. Лаодикијског Сабора:

Не приличи да жене улазе у олтар.“<<

Дакле, ове, 2014. године, открила се коначно сва тајна новотарства у СПЦ: самозвани бискуп херцеговачки Григорије, прекршивши Свете каноне Цркве Божије, увео је народ у олтар саборног храма у Требињу, и тамо га причешћивао, трабуњајући нешто о некаквим старим обичајима. Некада се епископима, који су чинили велика добра Цркви, давао надимак у складу са заслугама – тако је један Григорије Богослов, а други Просветитељ, јер је крстио Јерменију. Младен Дурић, који је у монаштву узео славно име цариградског патријарха, уводећи жене и нерукоположене у олтар да их тамо причести, постао је, и остаће, све до јавног покајања у крвавим сузама, Григорије Оскврнитељ, непријатељ Свете земље Херцеговине, Светог Саве дедовине.  Тиме је показао куда води његов пут кошаркаша, фудбалера, бонвивана, Дон Жуана, носиоца паћоти ципелица и возача најскупљих џипова – води тамо где нема Христа и Небеске Србије, него је плач и шкргут зуба!    

Херцеговина је света земља Србинова, у којој је толико људи крв пролило за Христа зато што нису хтели да се покоре папи и његовим лажним свештеницима, који већ одавно немају олтара, па своје несрећне и заблуделе потчињене причешћују код „часне трпезе“. Зато што су одбијали да приме папско причешће, Србе из Херцеговине су клали и бацали у јаме, чиме су на хиљаде душа,  мученичке душе, спасене за вечност. Али, данас, када Григорије Оскврнитељ ради на екуменском зближавању с папистима, и себе зове бискупом херцеговачким, народ мора знати – не сме да иде за таквим издајником Вере јер ће изгубити душу!

 Народу који се огрешио послушавши самозваног бискупа Григорија, преносимо речи духовника, кога смо замолили да прокоментарише овај догађај: „Народ који је ушао у олтар – позвати на покајање и исповест. У олтару се мирјани не причешћују, чак ни деца. Јер се зна где се народ причешћује. Некада су се само цареви причешћивали у олтару, и нико више. Познато је да се женско дете чак ни после крштења и миропомазања  - ради уцрковљења – не носи кроз олтар, већ само мушко“.

Дакле, ко год је у олтар улазио, треба да оде код правих свештеника, не Григоријевих следбеника, да се покаје за то своје незнање, и на све начине треба да бежи од онога ко је погазио целокупно предање Православне Цркве.

Сада вам је, поштовани посетиоци, јасно зашто Тихон из Студенице, архимандрит по чину а новотарац по духу, докторирао на скраћивању и уклањању иконостаса, и јасно вам је зашто ће таквога да изаберу за владику, да би, заједно са перјаницама новотарско – душегубног епископата, Игњатијем, Григоријем, Максимом, Давидом, наследницима Амфилохија, Атанасија и Иринеја Буловића срушили до темеља СПЦ. Ипак, дужност сваког верника је да зна своју веру, и да је не продаје никад и никоме. 

,,Као што већ рекосмо” – учи нас свети Апостол - ,,и сада опет велим: ако вам ко проповеда Еванђеље другачије него што примисте, анатема да буде!” (Гал.1,9) (Архиепископ Аверкије, Света Ревност, стр. 89)

Image
 
Image 
 
Image 
 
Image 
 
Image 
 
Image 
 
Image 
 
Image 
 
Фотографије преузете са: 
 
Последњи пут ажурирано ( уторак, 06 мај 2014 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.