header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Осврт протојереја Всеволода Чаплина на „Вартоломејски сабор“ Штампај Е-пошта
петак, 01 јул 2016

 „Вартоломејски сабор“, авај, није оправдао чак ни најскромније наде да ће глас већине активних архипастира, пастира и мирјана бити услишен од стране старих теолошко-бирократских „елита“.

Колико је говорено о томе да је термин „екуменистички покрет“ искомпромитован чињеницом да је он, будући општи и недефинисан, испуњен сумњивим и нехришћанским садржајем! Колико пута смо говорили о новој природи Светског савета „цркава“, на коме сада учествују сатанисти и они који богохулно „венчавају“ хомосексуалце и лезбејке! Колико пута смо писали да је потребно Православну Цркву потврдити за једину истиниту! Није било одговора, осим неколико штурих оправдавања екуменизма и покушаја да се „промени тема“. На „сабору 16-06-16“ били су присутни чак и посматрачи из „Евангелистичке цркве Немачке“, у којој се увелико венчавају истополни „бракови“.

У „профилном“ документу поново се позитивно говори о неуспешним „двостраним дијалозима“, који нису никога привели Православљу, о „екуменистичком покрету“ и ССЦ-у. Једини уступак је примедба Грчке Цркве, која за резултат има следећу фразу: „Православна Црква признаје историјски назив других инославних хришћанских цркава и вероисповести, које нису у општењу са њом, и истовремено верује да њен однос са њима треба да се гради на што бржем и објективнијем њиховом тумачењу читаве еклисиолошке тематике, посебно у области учења о светим тајнама, благодати, свештенству и апостолском прејемству у целини.“ У принципу, није лоше то што „критски сабор“ није признао „инославне зајаднице“ за Цркве. Но, признао их је за хришћане. Међутим, хришћанства нема изван Цркве... А што се тиче Светих тајни, те заједнице, укључујући и римокатоличку, све се више удаљавају од Православља.

Постоји још један неочекивани елеменат критских докумената. У енциклики (управо тако се назива тај текст у енглеској и француској варијанти) се каже: „Православна Црква, верна таквом једнодушном апостолском предању и мистичком искуству, јесте аутентична прејемница Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве, каква се исповеда у Символу вере и потврђује у учењу Светих Отаца.“ Штета је што овде нема речи „једина прејемница“. Но, ипак је речено: аутентична прејемница Једне Цркве јесте Црква Православна. Даље се у енциклики за Саборе са васељенским ауторитетом признају „Велики Сабор (879-880), сазван у време Фотија Великог, патријарха константинопољског; затим Велики Сабори сазвани у време Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368 г.), на којима је била утврђена истина Вере која се, пре свега, тиче исхођења Духа Светога и човековог причешћа нетварним божанским енергијама; затим Свети и Велики Константинопољски Сабори – 1484 године, који је одбацио унијатски Флорентински сабор, 1438-1439 и 1638, 1642, 1672, 1691 године, који су одбацили протестантска веровања, а такође и Сабор 1872 года“. Управо на тим Саборима за јереси су били проглашени латинство, варламизам и протестантизам.

Дакле, без обзира шта нам тамо говорили аутори лукаво смишљених „саборских“ текстова, они су сами били принуђени да признају: истинита и Једна (то јест Једина) јесте Црква Православна, а ван ње су јереси. И нека неко покуша да оспори истинским хришћанима да о томе говоре – директно и широко. А присталицама екуменизма, које ничему не учи чак ни падање неких од њихових „партнера у дијалогу“ у отворено антихришћанство – анатема и вечна смрт, ако се не одрекну од свог фанатичног безумља.

 Извор:odigitria.by

Превод и приређивање: "Борба за веру"

Последњи пут ажурирано ( субота, 02 јул 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 19 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.