header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Страшно знамење на новотарској служби поводом јубилеја митрополита Илариона Штампај Е-пошта
понедељак, 26 септембар 2016
 ОДРАЗ "ЦРНОГ ЧОВЕКА" НА ИКОНИ
 
     Многи читаоци са ужасом су запазили непознату и необичну појаву на стаклу иконе која се налазила поред жртвеника изнетог из олтара, на коме је митрополит Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, вршио проскомидију на дан свог јубилеја (овде:).

Неки црни човек гледа са ове рефлексије... Прави хорор! И владика има уплашен поглед, као да је имао неко виђење. Притом, фотографија је била постављањена на званичном сајту Московске Патријаршије „Патријаршија.ру“, тако да је верзија о фотошопу искључена.

Остаје загонетка: да ли је ово мистика или не, и није ли одраз „црног човека“ поред жртвеника повезан с новотарским експериментом на православном богослужењу у том храму.

Ми не знамо шта је била ова појава. Но, ништа не бива случајно и без допуштења Господњег. Без сумње, чињеница да је управо за време литургијског безакоња у храму „Свих жалосних радост“ у Москви патријаршијски фотограф забележио управо такво „виђење“, сведочи о неком страшном предзнаку за нашу Цркву и за све нас.

Господе, немој нас у јарости Својој покарати, нити нас у гневу Своме наказати!

+ + +

Као одговор на „снисходљива“ оправдавања архијереја и укоревања православних за подозревање, неки пажљиви читаоци су дали кратку, али проницљиву, анализу слике.

„Ви сте рекли: „...На стаклу иконе је највероватније одраз једног од фотографа. Није на корист нас мирјана да расправљамо о духовништву“.

У реду. У том случају размотримо само одраз „црног човека“. Речи црни човек су под наводницима, зато што овај човек није баш црн. На стаклу иконе видимо још два одраза: они су десно и ниже од „црног човека“ и то су – архијереји. „Црни човек“ стоји даље од жртвеника од њих, пошто одраз архијереја делимично заклања одраз „црног човека“. Због тога, по оптичким законима, одрази архијереја морају бити већи него одраз „црног човека“. То јест, глава архијереја у одразу мора бити већа од главе „црног човека“. Међутим, ми видимо супротно – одраз главе „црног човека“ је већи од одраза главе архијереја, иако „црни човек“ стоји даље од иконе. Шта више, „црни човек“ је у одразу за главу виши од архијереја. С обзиром на чињеницу да је „црни човек“ удаљенији од иконе него архијереј, онда је, у реалности, он виши од архијереја не само за главу.   

Закључак: „црни човек“ је веома високог раста. Осим тога, глава овог „црног човека“ је у одразу знатно већа од главе архијереја. То јест, у реалности, с обзиром на удаљеност од иконе, његова глава мора бити још већа. Такође, ми видимо у одразу (лоше, али ипак видимо) боју архијерејевог лица. То је нормалан тен, природних боја. У поређењу са њим, боја лица „црног човека“ има земљано хладну нијансу. Какав би морао бити фотограф? Овај фотограф је далеко виши него за главу од средњег раста и има велику главу. Боја коже му је тамно земљана, потамнела, као код леша, који лежи дуже време. Сложићете се да чак ни код црнаца боја лица, иако тамна, није таква – код црнаца она је жива.   

А сада се запитајмо: да ли је на поменутом новотарском богослужењу присуствовао фотограф са тако необично високим растом и бојом лица? Понављамо да је ретуширање уз помоћ фотошопа искључено. Судећи по фотографији, он је био присутан, али га нико није приметио. Да ли се то могло догодити? Дешава се. На траци је забележен случај када је неки непознати, заобилазећи обезбеђење, пришао председнику Бушу за време празничне церемоније, руковао се са њим и спокојно удаљио, што је готово немогуће урадити. Сво  председниково обезбеђење једноставно га није приметило. У нашем случају је могуће да је митрополит Иларион на тренутак угледао овог „црног човека“. Само на трен. Тиме се објашњава његов израз лица. То је израз лица човека који је видео нешто необично. А онда му се поглед поново вратио у нормалу, он је продужио да врши службу и, могуће, заборавио на то виђење. Но, техника није заказала. Она је све забележила.

Зашто се све ово догодило? Одговор се сам намеће. Бог милостиви дао је митрополиту могућност да се замисли и предомисли“ (односно, на време се покаје и врати са свог богоодступничког и вероиздајничког пута – нап. „Борба за веру“).

По материјалу са сајта: Благодатни Огањ“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

 

Повезани текстови:

1.  Владимир Димитријевић: Црни човек у огледалу

Последњи пут ажурирано ( среда, 28 септембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 1 гост на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 ВАНРЕДНА ВЕСТ:

ПОЖАР У КИЈЕВО-ПЕЧЕРСКОЈ ЛАВРИ

Још једна мучна вест са мученичког тла Украјине - избио је пожар у Кијево - Печерској Лаври, једној од највећих светиња Православља (овде:). После свих догађања око давања аутокефалије расколничким структурама и перманентног насртаја на светиње Московске патријаршије, основано је сумњати да је пожар подметнут. Ватра је, срећом, угашена.

У тренуцима кад непријатељи ратују против канонске Цркве, предвођени новим Јудом, цариградским јеретиком Вартоломејем, сви смо дужни да се молимо Богу за нашу драгу браћу и сестре у Кијеву и свуда где страдају.

 

 

 

 

ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.