header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Страшно знамење на новотарској служби поводом јубилеја митрополита Илариона Штампај Е-пошта
понедељак, 26 септембар 2016
 ОДРАЗ "ЦРНОГ ЧОВЕКА" НА ИКОНИ
 
     Многи читаоци са ужасом су запазили непознату и необичну појаву на стаклу иконе која се налазила поред жртвеника изнетог из олтара, на коме је митрополит Иларион, председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, вршио проскомидију на дан свог јубилеја (овде:).

Неки црни човек гледа са ове рефлексије... Прави хорор! И владика има уплашен поглед, као да је имао неко виђење. Притом, фотографија је била постављањена на званичном сајту Московске Патријаршије „Патријаршија.ру“, тако да је верзија о фотошопу искључена.

Остаје загонетка: да ли је ово мистика или не, и није ли одраз „црног човека“ поред жртвеника повезан с новотарским експериментом на православном богослужењу у том храму.

Ми не знамо шта је била ова појава. Но, ништа не бива случајно и без допуштења Господњег. Без сумње, чињеница да је управо за време литургијског безакоња у храму „Свих жалосних радост“ у Москви патријаршијски фотограф забележио управо такво „виђење“, сведочи о неком страшном предзнаку за нашу Цркву и за све нас.

Господе, немој нас у јарости Својој покарати, нити нас у гневу Своме наказати!

+ + +

Као одговор на „снисходљива“ оправдавања архијереја и укоревања православних за подозревање, неки пажљиви читаоци су дали кратку, али проницљиву, анализу слике.

„Ви сте рекли: „...На стаклу иконе је највероватније одраз једног од фотографа. Није на корист нас мирјана да расправљамо о духовништву“.

У реду. У том случају размотримо само одраз „црног човека“. Речи црни човек су под наводницима, зато што овај човек није баш црн. На стаклу иконе видимо још два одраза: они су десно и ниже од „црног човека“ и то су – архијереји. „Црни човек“ стоји даље од жртвеника од њих, пошто одраз архијереја делимично заклања одраз „црног човека“. Због тога, по оптичким законима, одрази архијереја морају бити већи него одраз „црног човека“. То јест, глава архијереја у одразу мора бити већа од главе „црног човека“. Међутим, ми видимо супротно – одраз главе „црног човека“ је већи од одраза главе архијереја, иако „црни човек“ стоји даље од иконе. Шта више, „црни човек“ је у одразу за главу виши од архијереја. С обзиром на чињеницу да је „црни човек“ удаљенији од иконе него архијереј, онда је, у реалности, он виши од архијереја не само за главу.   

Закључак: „црни човек“ је веома високог раста. Осим тога, глава овог „црног човека“ је у одразу знатно већа од главе архијереја. То јест, у реалности, с обзиром на удаљеност од иконе, његова глава мора бити још већа. Такође, ми видимо у одразу (лоше, али ипак видимо) боју архијерејевог лица. То је нормалан тен, природних боја. У поређењу са њим, боја лица „црног човека“ има земљано хладну нијансу. Какав би морао бити фотограф? Овај фотограф је далеко виши него за главу од средњег раста и има велику главу. Боја коже му је тамно земљана, потамнела, као код леша, који лежи дуже време. Сложићете се да чак ни код црнаца боја лица, иако тамна, није таква – код црнаца она је жива.   

А сада се запитајмо: да ли је на поменутом новотарском богослужењу присуствовао фотограф са тако необично високим растом и бојом лица? Понављамо да је ретуширање уз помоћ фотошопа искључено. Судећи по фотографији, он је био присутан, али га нико није приметио. Да ли се то могло догодити? Дешава се. На траци је забележен случај када је неки непознати, заобилазећи обезбеђење, пришао председнику Бушу за време празничне церемоније, руковао се са њим и спокојно удаљио, што је готово немогуће урадити. Сво  председниково обезбеђење једноставно га није приметило. У нашем случају је могуће да је митрополит Иларион на тренутак угледао овог „црног човека“. Само на трен. Тиме се објашњава његов израз лица. То је израз лица човека који је видео нешто необично. А онда му се поглед поново вратио у нормалу, он је продужио да врши службу и, могуће, заборавио на то виђење. Но, техника није заказала. Она је све забележила.

Зашто се све ово догодило? Одговор се сам намеће. Бог милостиви дао је митрополиту могућност да се замисли и предомисли“ (односно, на време се покаје и врати са свог богоодступничког и вероиздајничког пута – нап. „Борба за веру“).

По материјалу са сајта: Благодатни Огањ“

Превод и приређивање: „Борба за веру“

 

Повезани текстови:

1.  Владимир Димитријевић: Црни човек у огледалу

Последњи пут ажурирано ( среда, 28 септембар 2016 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 12 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.