Потомци цивила, који су из Јасеновца, 1942. године, пребачени у логор "Землин", незадовољни су јер су потпуно искључени из припреме Закона о Установи спомен-жртве "Сајмиште"

Ментално недефинисани "ава" Ђуровић објавио хистерични одговор на наша писања. Хистерија објављена на језуитско - масонској тровачници "поуке", пошто ми не дамо овдје - Ђуровићу да пише, зато што они не дају нама да на тровачници пишемо, па ћемо се дописивати "преко плота."

Ово је мој кратки одговор тој аветињи.

На интернетном порталу Музеја геноцида у Београду појавио се 19. септембра 2018. документ „Процене Државног статистичког уреда Демократске Федеративне Југославије о броју становника 31. марта 1941. и 31. марта 1945. године“. Објава тог документа без тумачења није добра јер доводи у заблуду и сакрива губитак 1.450.000 становника Југославије, од којих највећи део представљају становници српске народности. Анонимни сарадник Музеја који је објавио овај нестручан приказ је неважан и усредоточићу се на бит: суштину умањења броја жртава.

Прочитах на  Борби за веру Ваше Реаговање на писање да се у манастиру Гргетег новотари (овде:) и морадох да Вам одговорим и да Вам честитам на храбрости да сте устали у одбрану апхимандрита Доситеја. Не улазећи у његову исправност или кривицу, јер је не познам лично али ми је драго да сте смогли снаге да именом и презименом као вјерник устенете у одбрану свога свештеника. И управо је то величина сајта Борба за веру да омогућава да се јавно и без страха све добро похвали и брани ако треба али и да се све лоше и што није добро за наш, како кажете излуђени Србски народ и једину свету апостолску ,,Српску Православну Цркву објелодани и одбаци.

Срећна сам што моја ћерка још не чита српски језик, јер овако млада и оштећеног физичког здравља, болно би примила ругање „интелигентних и физички здравих“ над интелигентнима са физичким инвалидитетом у нашој вољеној земљи Србији, где се увек знало шта је чојство.

Поштована господо интернет портала Борба за веру.

Пишем вам поводом два написана текста о такозваном новотарству архимандрита Доситеја из манастира Гргетег (овде:).  Непотписани аутор тих текстова жестоко напада оца Доситеја да новотари, јер је изнео, како он каже, часну трапезу пред  иконостас и тако служи пред целим народом Свету Литургију, а због иконописања олтара које је у току. Чак га назива и екуменистом због тога.  А да ли је писац тих редова у праву? Да ли је отац Доситеј новотарац и екумениста? И да ли тежи ка владичанској митри?

У болници је умро старац. Дијагноза његове болести била је слична суду који је изрекао смртну казну. Његово име је било познато целом свету, али никаква људска сила га није могла спасити. Једина помоћ коју су му његове колеге, лекари, могли указати – била је да се убризга доза морфијума у вену, од које се он већ не би могао пробудити. Али, у то време, доктори, такође атеисти, подсвесно су схватили да живот и смрт припадају одлуци Божијој, а не решењу људи, стога им је остало само да беспомоћно гледају ухваћеног у агонији. Пацијент је имао канцер вилице и језика.

Зоране Ђуровићу, брате по пореклу,

После четири дана од објављивања вести о увреди коју си упутио брату Жељку Жугићу Которанину (овде:), пишем ти ово отворено писмо и, као „човек из народа“, преносим шта говори народ.

Ја тебе, донекле, могу да разумем. Разумем твоју љутњу и увреде које упућујеш људима са „Борбе за веру“. На њих имаш право да се љутиш. Јер они су, својевремено, сећаш се, разоткрили и објавили твоју највећу тајну:

Ваша Светости,

У нади да ћете прочитати ово писмо, желимо да Вас упознамо са ситуацијом у којом се налазе верници Лозничког поља (насеље у Лозници - Епархија шабачка), са вапајем за помоћ. Пишемо Вам се великом бригом и узнемиреношћу, јер бахато поступање нашег свештеника Милана Алексића не можемо и не желимо више да трпимо.