Для граждан Республики Сербии Россия – по-прежнему основной друг и союзник, несмотря на всю активность западных НПО и СМИ, призывающих Белград активнее интегрироваться в евроатлантическое сообщество в ущерб отношениям с Москвой. При этом сербы не хотят видеть на своей территории ни базы НАТО, ни каких-либо иных государств и военно-политических блоков. Об этом свидетельствуют результаты опроса общественного мнения, проведенного в августе агентством "Демостат".

Пре сто година, 27. фебруара (по старом календару) 1917. године у Петрограду је почео устанак дела гарнизона, који је прерастао у Фебруарску револуцију, а она се завршила одречењем од престола Цара Николаја II.

На позив оца Димитрија, старешине манастира Војловице код Панчева, професор др.Србољуб Живановић из Лондона, Велика Британија, извршио је, у заједници са стручњацима Лабораторије зa Антропологију Анатомског института Медицинског факултета у Београду, антрополошки и палеопатолошки преглед моштију, које се чувају у том манастиру.

У Кремљу оштро осуЂУЈУ нападе на студио и биоскопе повезане са „Матилдом“

Такве „ружне појаве“ као што су напади на студио где је сниман филм „Матилда“, биће заустављене, али то је предмет рада правосудних органа, а не Кремља, изјавио је представник за штампу председника Руске Федерације Дмитриј Песков.

На отварању римокатоличке катедрале Светог Апостола Петра у Бару, 3.9.2017. године, митрополит црногорско-приморски Амфилохије дао је јеретичку изјаву о наводном "јединству у вери" православних и римокатолика. Да су нормалне црквене прилике овај човек би, због  многобројних екуменистичко-новотарских застрањења, одавно био рашчињен. Но, с обзиром да се ради о ватиканском ђаку и штићенику, и овај његов вероодпаднички испад остаће некажњен. На овом месту вреди се једино подсетити старе пословице - да сваки човек може да ради шта хоће, али не и докле хоће.

Уредништво

Милош Обреновић, Књаз полувазалне балканске Кнежевине која се ослобађала од османске окупације, док је са друге стране Дрине и у Војводини српски народ био под притиском аустроугарског колонијализма и унијатизма, одлучно се одупирао пропаганди и намјерама прозелитизма и револуционарних покрета да школству и културним установама Књажевине Србије наметну  реформисано `југословенско` писмо. Књаз Милош је издавао више указа о забрани уношења у Књажевину књига и употребе унијатског ,Копитар-Краџићевог комбинованог правописа; савјетујући се са митрополитом Стефаном Стратимировићем, Владиком Петром Петровићем Његошем и српским националним и културним дјелатницима.