После доста бурног развоја моје полемике с расколницима - следбеницима јеросхимонаха Рафаила (Берестова), добио сам од њега отворено писмо, у којем ми захваљује за "лекцију смирења" и скромно признаје да не сматра себе старцем. О. Рафаил је замолио људе да ми проследе своје писмо, што су многи и урадили. На жалост, у његовом писму нису се нашли одговори ни на једно од питања која се тичу његове делатности и његових побуда.

НА ШТА ЈЕ УКАЗАО ПРОФЕСОР ЂУРИЋ?

         У свом излагању на састанку Секције Удружења универзитетских наставника одржаном на Правном факултету у Београду 18. марта 1971. године, професор Михаило Ђурић је истакао (а касније, због тих истих речи, послат на робију):

            Ваше Високопреосвештенство! Драги оци, браћо и сестре!

   Мени је поверена улога да до вашег сазнања донесем смисао ове велике идеје руске државности, која за нас треба да буде једно од наших основополагајућих духовних преимућстава.

        Доктор права и „стручњак“ за канонска питања, члан разних Синодских комисија за суђење само појединим епископима СПЦ, пријатељ разних балканских мафијаша, члан Правног Савјета Митрополије Црногорско-приморске, подгорички парох, често лице са насловних страна жуте и полужуте штампе, „прогоњени“ прогонитељ, протојереј Велибор Џомић, због своје надасве обилате „скромности“ и „несреброљубља“, изненадио је изгледа само неупућену јавност својим најновијим брукањем пред свијетом – дочеком нове године (и то оне новокалендарске) у елитном и најскупљем приморском хотелу Сплендид.

Како је било могуће да Драгановић слободно живи у Југославији од 1967. до смрти 1983. године и да није био изведен на суд?

Публикација Терористичке и шпијунске акције против ФНР Југославије: Открића са загребачког процеса против усташке терористичко-шпијунске групе Кавран-Милош, публикована у Загребу 1948. године, ставила је у центар пажње случај злогласног фратра Крунослава Драгановића (1903-1983), пропагатора и идеолога усташтва и главног организатора тзв. „пацовских канала“, којима је после Другог светског рата, уз помоћ Ватикана, у Јужну Америку побегло хиљаде усташких и нацистичких ратних злочинаца.

Ксенија Кончаревић рођена је 1965. године у Београду. Студије руског језика и књижевности завршила је 1987. године на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду,  где је магистрирала 1991. и докторирала 1997. године. На Универзитету је прошла сва звања – од асистента приправника до редовног професора. Од 2000. до 2014. радила је на Православном богословском факултету, сада је управник Катедре за славистику Филолошког факултета.

Лаички прочитан  приједлог Устава Нове цркве по мјери владика из равнице има све шансе да ћемо ми, прекодрински Срби, опет у хајдуке а наше ПРАВЕ Богомоље ћемо правити у гудурама и клисурама Грмеча, Динаре и Велебита, тамо гдје турска нога не може крочити.

Протојереј - ставрофор Велибор Џомић, звани Беко Барон, доктор права, у овом тренутку секретар комисије за доношење новог устава СПЦ, до свог радног места дошао је тешким трудом – био је одани слуга свих који су разарали канонски поредак наше Цркве и прогонили оне који су се његовим господарима нашли на путу.

ДА ЛИ ЈЕ БОГ ТВОРАЦ ЗЛА?

(Педесет година ССЦ - Хараре 1998. године)

      Ван службеног програма Скупштине ССЦ у Харареу, али као врста „окупљања" /падаре/ ставова утицајних струја ССЦ, у оквиру Скупа у Харареу, одржана је 9. децембра 1998. године /по новом календару/ расправа, са које је на Интернет презентацији 8. Скупштине ССЦ /http://www.wcc-coc.org.wcc/assembly/pre-30.html/ представљен текст „Хомосексуалци хришћани траже да се на теолошким колеџима изучава сексуалност".