У Старој цркви и данас се чува писмо Јеврејина који је пре стотину година тражио да пређе у Православље. Случај какав се у Пироту не памти. Такве молбе доносили су мухамеданци, локалне потурице, који су након ослобођења скидали фесове и фереџе, из страха или ради ситних користи због којих су их, за време Турака, и метали на себе. Истим послом, у стари храм су долазили углађени страни поданици: доктори, апотекари, учитељи, официри и инжињери са нове железнице, очарани, не толико Православљем, колико лепим Пироћанкама.
На великој свечаности у Америци под називом „Гала прикупљање средстава за католичку катедралу у Приштини и прослава назависности Косова“, организовану прошле године од стране Албанско-шиптарске дијаспоре, приштински бискуп Ђерђи је у свом обраћању изјавио како је независност Косова највећа заслуга дијаспоре и да је њихов утицај у америчким дипломатским круговима Шиптарима омогућио реализацију њиховог сна.
Ове године, Англиканска заједница Свете Марије у Србији имала је велику част да прослави празник Силаска Светог Духа на Апостоле у капели Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду. -Овај догађај пружио је савршену прилику да заблагодаримо Господу на дуготрајним односима наше две државе, који су издржали бројна искушења, изјавио је у кратком обраћању Његова Екселенција Денис Киф, амбасадор Велике Британије у Србији. Овом приликом, са осећањем туге, верни су се помолили за жртве недавних терористичких напада у Лондону и Манчестеру.
Сада већ сасвим извесно можемо да говоримо о православнојдекаденцији, што је више од кризе, будући да криза по дефиницији води ка разрешењу, а пут којим се сада крећемо води нас у ентропију - у тихо распадање, труљење и нестајање у нереду и поступном хлађењу.С тим у вези видимо и како један, историјски сасвим нови лик, који поспешује ову декаденцију, чврсто ступа на сцену - православни језуит.
Пуних четврт века навршило се у августу ове године од почетка НАТО агресије на тадашњу заједничку државу Југославију, која је као огледни примерак изабрана да навести планирану судбину самосталној Русији, управо тада баченој у раље међународних финансијских лихвара који ће преко домаћих изабраника – олигарха, започети дивљу транзицију свих добара.
Митрополит Патрски Хризостом (Грчка Православна Црква) одслужио је Божествену Литургију на годишњицу пада Константинопоља, саопштава агенција АгионОрос. После завршетка Литургије, одслужена је панихида у помен Константина Драгаша и бранилаца Константинопоља, а такође и свих мученика, који су настрадали од турских завојевача.
Првог јуна ступио је на снагу фамозни Закон о спречавању насиља у породици. Као и сви други закони, ни овај не улази у срж проблема и не проналази узроке насиља. У јавности је направљена таква слика да се позива на линч мушкараца, мужева, очева … Верујем да ће примена овог закона довести до још већег насиља. Зато што верујем да ће жене злоупотребљавати закон и подносити лажне пријаве што ће код пријављеног стварати још већи бес и жељу за осветом.
Тајна ватиканска организација Интермариум била је покровитељ „пацовских канала“ за евакуацију усташа и нациста из Европе. Увлачећи западне савезнике у прљаве комбинације покушала је да добије и Подунавску конфедерацију средњоевропских католичких земаља, пре него што их Црвена армија заузме.
Пажљиво погледајте филм о тзв. "сексуалном образовању" иза кога, у целом свету, стоје мрзитељи човечанства. После овога ће вам бити јасно куда нас воде кад нас воде у Европску Унију, и још ћете се више чудити зашто врх СПЦ ништа не предузима да заштити нашу децу од овог сатанизма, који се спрема и у новом Закону о школству.
Тридесетогодишњи рат је трајао од 1618. до 1648. године највећим делом на територији данашње Немачке и Чешке. Основни сукоб је био између католика и протестаната, али је на крају попримио димензију сукоба католичких Хабзбурга и Француске, која је, иако католичка, стала на страну протестаната бојећи се Хабзбуршке доминације. Рат је имао пет фаза.
У Старој цркви и данас се чува писмо Јеврејина који је пре стотину година тражио да пређе у Православље. Случај какав се у Пироту не памти. Такве молбе доносили су мухамеданци, локалне потурице, који су након ослобођења скидали фесове и фереџе, из страха или ради ситних користи због којих су их, за време Турака, и метали на себе. Истим послом, у стари храм су долазили углађени страни поданици: доктори, апотекари, учитељи, официри и инжињери са нове железнице, очарани, не толико Православљем, колико лепим Пироћанкама.
На великој свечаности у Америци под називом „Гала прикупљање средстава за католичку катедралу у Приштини и прослава назависности Косова“, организовану прошле године од стране Албанско-шиптарске дијаспоре, приштински бискуп Ђерђи је у свом обраћању изјавио како је независност Косова највећа заслуга дијаспоре и да је њихов утицај у америчким дипломатским круговима Шиптарима омогућио реализацију њиховог сна.
Ове године, Англиканска заједница Свете Марије у Србији имала је велику част да прослави празник Силаска Светог Духа на Апостоле у капели Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду. -Овај догађај пружио је савршену прилику да заблагодаримо Господу на дуготрајним односима наше две државе, који су издржали бројна искушења, изјавио је у кратком обраћању Његова Екселенција Денис Киф, амбасадор Велике Британије у Србији. Овом приликом, са осећањем туге, верни су се помолили за жртве недавних терористичких напада у Лондону и Манчестеру.
Пуних четврт века навршило се у августу ове године од почетка НАТО агресије на тадашњу заједничку државу Југославију, која је као огледни примерак изабрана да навести планирану судбину самосталној Русији, управо тада баченој у раље међународних финансијских лихвара који ће преко домаћих изабраника – олигарха, започети дивљу транзицију свих добара.
Митрополит Патрски Хризостом (Грчка Православна Црква) одслужио је Божествену Литургију на годишњицу пада Константинопоља, саопштава агенција 
Тајна ватиканска организација Интермариум била је покровитељ „пацовских канала“ за евакуацију усташа и нациста из Европе. Увлачећи западне савезнике у прљаве комбинације покушала је да добије и Подунавску конфедерацију средњоевропских католичких земаља, пре него што их Црвена армија заузме.
Тридесетогодишњи рат је трајао од 1618
