Браћо и сестре, нека овај поздрав радости развеје гнев и жељу за репликом код мене и вас.

У Сабору и Синоду СПЦ влада општа небрига за стадо, а то је осмишљена етапа на путу развраћања православних хришћана. Тужна сам, разочарана и то осећам као велико и за мене болно издајство.

ТОМАЗЕО И ПОВРАТАК СРБСКОМ СТАНОВИШТУ / НИКОЛА ТОМАЗЕО: “ИСКРИЦЕ“, ЛИО, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ 2017.

О ЈЕДНОМ СРБИНУ ОД ПРЕ ДВА ВЕКА

Ево како је писао један Србин у 19. столећу:“Пјесме су повијест наша, у њима тражимо добро и зло наше. Други пуци ( , нап. В.Д.) штију их, преводе и чуде се о њима, а ми их се срамимо и још исмијавамо с нашим просвијећеним варварством. Покупимо, браћо, покупимо наше благо, прије него га вјетар времена не погуби. Хљеб из земље, лијепост из пука; пук нам је отац, а земља мајка наша.“ Образован, учен, космполита, он је поучавао своје младе сународнике: “Ви млади, који идете у туђе земље искати знање које вам земља ваша не даје, будите уфање (нада, нап. В.Д.) и весеље, а не жалост и страх отаџбине тужне.

Драги брате Викторе, ја сам се већ оглашавао на овом сајту поводом сличног писма овом твоме а из разлога што сматрам да су оваква размишљања веома погубна за хришћанина као уосталом и сва друга мишљења која се противе поукама светих отаца.

Да ли сте разведени? Ако јесте, да ли жалите што сте уопште склопили брак? Да ли планирате поново да га склопите?

У Србији се скоро сваки трећи брак заврши разводом. У метрополама – попун Новог Сада – још је више развода. У њему се сваки други брак заврши разводом. Те чињенице намећу потребу да се анализира историјат развода као друштвене појаве. Живимо у јудеохришћанском културном кругу, па је добро почети анализу развода од Новог Завета.

Премда се држим оне Његошеве: „Сан је лажа, а Бог је истина“, повремено запамтим ружан сан и живим под утиском сна док не схватим, или барем не умислим,  да сам схватио поруку које можда и нема. Вјероватно је нема, мислим, није дошла споља него из моје подсвијети гдје је била заборавњена, али ускладиштена за тренутак када ће ми бити потребна.

Увод за овај текст је донекле неприкладан, али пошто се ради о људима које лично познајем, сматрам да ће ова прича у потпуности показати какво је стање у нашој цркви. Причу сам насловио: Два попа.