Хрвати су у „Декларацији о називу и положају хрватског књижевног језика” из 1967. године неформално одбацили назив „хрватскосрпски”. Формално су тај назив одбацили Уставом из 1974. године. Они су били једини штокавски народ који је свој језик назвао једночланим именом. Срби, Муслимани и Црногорци су и даље користили двочлани назив. Хрватски филолози и данас једнодушно одбацују могућност да језик штокавских Хрвата зову двочланим именом „хрватскосрпски”, а још мање „српскохрватски”. Изузетак од тога је Сњежана Кордић, која је управо због тога у хрватској јавности остракизована.

1. Хрватскосрпски и/или српскохрватски

Постоје такве ефикасне методе манипулације: ако желиш да унесеш некакву гадост – говори да је то објективан и неизбежан процес. Неизбежност, јасна ствар, произилази из објективности. Тако да је глупа и бескорисна и борба са таквим процесом.

Мене је тада само интересовало како да угодим Богу и ја сам био спреман све да урадим. Мислио сам тада да радим праву ствар, казао је Предраг
Ово је његова прича:

Један од показатеља духовног развоја је обустављање потраге за духовним надприродним доживљајима:

– Јао, оче, она икона се померила! А ова је замироточила!

Питам их:

Сам наслов реакције проф. др академика Србољуба Живановића („Поводом увреда и неистина које је јавно изрекао Вељко Ђурић Мишина“) је споран. Наиме, стари господин Живановић у првој реченици каже: „У својим изјавама, које је пренело више медија у Србији....“ Истина је следеће: Ја сам на за интернет портал Нове српске политичке мисли (НСПМ) написао текст „Још мало о броју жртава у Јасеновцу“ и он је постављен на сајту 20. априла (са нешто измењеним насловом – „Још једном о броју жртава у Јасеновцу“) а потом су га пренели разни портали. Значи: није реч о излагању!

Као што врлина тежи врлини,  тако и безакоње без покајања рађа низ нових безакоња.  Ових дана допиру до нас информације о чишћењу старог гробља у Нишу на Побусни понедељак. Скоро сви локални медији, затим Вечерње новости, Блиц и званични сајт СПЦ се баве овим догађајем. Сајт Епархије нишке обилује фотографијама са ове акције Епископа Теодосија, градоначелника Ниша и свештенства. Гледајући све ово сетих се покојног професора Грује Јовановића и његове борбе да право стање у Нишкој епархији изађе на видело.

Европу можемо упоредити са гозбом, која се приближава крају. Европски пројекат ће се завршити у 2017. или 2018. години. То је изјавио митрополит Морфски Кипарске Православне Цркве Неофит, у интервјуу агенцији Agionoros, а преноси сајт Савеза православних новинара.

На зидном издању календара Митрополије црногорско – приморске за 2017. годину, Дан Светога Саве (27. јануар) није назначен ,,црвеним словом“, иако је сам светитељ (Свети Сава, Први архиепископ Српски – Савиндан) означен црвеним словним знацима. Примјера ради, Божић, Дан Светога архиђакона Стефана, Свети Василије Велики (Православна Нова година), Богојављење и Јовањдан (Сабор Светога Јована Крститеља) означени су црвеним словним, али и црвеним датумским знацима.

Некада је на свадбама била популарна песма Боре Дрљаче: “Пријо моја, како ћемо? / Пријатељу, лако ћемо!/ Пријо, само кажи! / Пријатељу, важи!“ Дух олакости из ове песме као да је овладао појединцима у СПЦ када, потпуно обневидели од екуменизма, преговарају са нашим вековним непријатељима из Ватикана.