ПРЕДАЈТЕ СЕ, СЕДЕ ГЛАВЕ!

Као и много пута до сада, врх СПЦ оштро реагује на светске неправде које се чине њиховој српској пастви тек кад сачекају да виде реакције домаћих политичара. Оштро осуђују Хашки суд зато што је пустио ратне злочинце, Готовину и Маркача, које је на слободу пустио амерички послушник, Теодор Мерон. Па још грде и хрватске бискупе, који су одушевљено дочекали своје и служили у њихову част мису захвалницу.

Свети синод Бугарске православне цркве требало би данас да разматра писмо у којем канонски непризната Македонска црква тражи признање аутокефалности и еухаристијско јединство.

Одавно се зна да онима које желе да униште, богови прво одузму памет. А сада се такође чини и да их, осим што их отерају у лудило, учине и врло глупим.

Ово није цитат из публикације о хрватском геноциду над Србима 1941−1945. године. То је синтагма коју је употребио троструки добитник Пулицерове награде Торнтон Вајлдер (Thornton Wilder), у роману Мост Св. краља Луја (1927; овде, стр. 31), како би описао мржњу која је јака, дубока, упорна и – свирепа.

МИТ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Кад Србин  чује реч „унија“, одмах му на памет пада унијаћење његових предака, које је Ватикан спроводио уз помоћ Млетака и Хабзбурга, приморавајући децу Светог Саве да признају папу римског, а нудећи им, да сачувају свој „гркоисточњачки“ обред. Реч „унија“ нас подсећа на Матавуљевог Пилипенду, који неће да пређе у „царску виру“, макар умро од глади; такође, не можемо ни изговорити ову реч, а да се не сетимо свих лукавстава и подлости којима су се служили латински мисионари да би Србе преверили.