Питање историјског пута Русије, њеног места у свету, цивилизацијске и духовне мисије је увек актуелно. Ко смо ми и куда идемо, у чему је непоновљивост руске цивилизације и који је њен задатак у савременом свету? На ту тему разговарамо са директором Руског института за стратешка истраживања (РИСИ), генерал-потпуковником Леонидом Решетњиковим.

УМЕСТО УВОДА

Драга браћо и сестре, многи од нас се диве Грузијској Православној Цркви која је одлучно устала против скупа на Криту и његових екуменистичких ставова. Међутим, ово држање Свете Грузије, удела Мајке Божије, није од скора. Грузини су одавно напустили свејеретички „Светски савет цркава“, а 1998. одлучно одбацили сва лажна учења савременог екуменизма. У наставку доносимо одлуке Грузијске Цркве, у преводу једног нашег посетиоца, коме срдачно благодаримо и желимо од Бога награду.

Уредништво

Слободан Антонић

Нове личне карте, надзирање и моћ

У свом излагању најпре ћу се осврнути на место нових личних карата у систему моћи, а онда ћу изнети шта мислим да би се по том питању могло урадити.

Иако се - по многим знацима, о којима „Борба за веру“ уредно извештава своје цењене посетиоце, - апокалипса збива пред нашим очима, мало је оних, чак и међу православнима, који то примећују. Тако се, на пример, на мапама „Гугла“ – једне од кључних структура Новог светског поретка, на месту џамије Ал Акса у Јерусалиму, - већ налази Трећи соломонов храм, у коме ће, по пророчанствима Светог Писма и Светих Отаца, бити крунисан антихрист.

„…Прошлост је била избрисана,

чин брисања заборављен, и лаж је

постала истина.“ 

Џорџ Орвел

1.

Ово је теза на којој је саздан овај кратки дискурс: наша стварност више не живи у предворију Врлог новог света; ми смо чврсто загазили у Орвелову 1984. Могло би то да буде и наравоученије овог размишљања, упркос онима, литералним перфекционистима, који се буне: наравоученије, кажу, долази на крају басне а ми смо овде тек на почетку!

Патријарх Кирил је недавно дао изјаву о скупу на Криту. Рекао је: „У историји су после сваког сабора биле поделе. Чак и после Васељенских сабора биле су поделе, и стога ми у ово време нисмо смели да ризикујемо појаву нових подела. Зато смо се и договорили да се све усвоји консензусом, али се већ на скупу поглавара у Женеви испоставило да две Цркве нису потписале веома важне документе и да консензуса нема – биле су то Антиохијска и Грузијска Црква. 

У жељи да и теологију надоји феминизмом, др Свенка Савић (1940) приредила је зборник „Феминистичка теологија” (1999). У њему се нашао и чланак „Феминистичка теологија: критички осврт на методе и главна питања” Аустријанке хрватског порекла Ане Марије Гринфелдер (Аnna Maria Grünfelder, 1948). То је један од најпретенциознијих чланака. Садржи неколико водећих теза. Размотримо их.

Предлог стратегије интелектуалне својине предвиђа могућност да држава уклања неподоне сајтове без претходне одлуке суда, рекао је Бојан Перков из “Share fondacije”. 

Према његовим речима, то је покушај увођења цензуре интернета у Србији.