„Треба знати да има пет врста људи којима се забрањује свето причешће:

„Прво долазе оглашени, зато што нису још крштени.

„Друго, они крштени који су се предали сраму и неправди, јер су оступили од чистог живота – ради чега су и крштени. Ту долазе блудници, убице, зеленаши, варалице, кавгаџије, гордељивци, завидљивци, злопамтила, - јер сви они и не осећају да су непријатељи Богу, да су јадни и кукавни, јер не знају да се понизе, да плачу и кају се због својих греха.

Мој уважени познаник, Бранислав В. Вујић, учинио је један подвиг: за наше читаоце превео је Харвардску беседу Александра Солжењицина. Ова беседа, после које је Запад затворио  медије за великог руског писца, проглашавајући га „православним ајатолахом“, јасно је и гласно указала на пропаст Запада. Величина Солжењицина као писца и борца за Истину, без обзира на извесне грешке и промашаје, и данас је несумњива (видети текст потпсиника ових редова: https://svetosavlje.org/pisci-hriscanske-evrope/8/ )        

Хвала господину Вујићу, а читаоцима желимо да им овај текст буде на корист за душу и ум. (ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ)   

Александар Солжељицин (Александр Исаевич Солженицын)

ГОВОР НА ХАРВАРДУ

По први пут у историји Црне Горе, од поновног уједињења наше Свете СПЦ 1920. године, па све до данас, у неким великим храмовима Митрополије Црногорско-приморске, на црквени празник – Божић, није читана Божићна Посланица Његове Светости Патријарха Српског! Не, није ово нека неукусна првоаприлска монтенегринска шала! Није ово ни нека Орвелова кратка прича из дукљанско-цетињске жабокречине. Не, ово је просто слика јадне и чемерне Црне Горе у ери тајне и тихе, а опет тако јавне и гласне, и тако безукусне и бљутаве коалиције, Амфилохије – Мило Ђукановић.

УМЕСТО УВОДА         

Ове, 2017. године, навршиће се осам векова од када је Свети Стефан Првовенчани постао србски краљ. У време када је крунисан, Ватикан је био оно што су сада Вашингтон и Брисел, па се велики жупан Србије обратио папи за круну, коју је заиста и добио. У то време, Цариград је био покорен: њиме су владали Латини. И Света Гора је била под папском окупацијом. Иако је добијање круне од папе био пре свега политички, а не црквени чин, Свети Сава је четири године касније, у Жичи, на великом сабору на коме је одржао Беседу о правој вери, свог брата поново крунисао по православном обреду, и као поглавар независне Србске Цркве, чиме је папи заувек ставио до знања коме припада србски народ.

Директор "Меморијалне фондације Јасеновац холокауст" Драгана Томашевић поручила је да високи представник у БиХ Валентин Инцко треба одмах да поднесе оставку након што је упоредио Републику Српску са усташком Независном државом Хрватском (НДХ).

На почетку ове јесени навршила се година да се упокојио у Господу монах Георгије, подвижник у Старом Русику, највећи српски аскета нашег доба. О њему се мало писало. Посетио га је пре неколико година наш познати психолог др Радмило Вучић. А његов први биограф и сабрат у подвизима монах Митрофан Хиландарац написао је његово кратко житије ускоро после смрти преподобног подвижника. У наше време све више постоји интереса за боље упознавање православне вере и њених исповедника. Зато је потребно да се пише о оваквим светим личностима, Божјим људима, који су у телу живели као изван тела,  далеко од људи а увек мислили на њихово спасење.