Епископ аустралијско-новозеландски Силуан је донео одлуку да њему поверена епархија изађе из Националног савета цркава у Аустралији, а у који je саблазно уваљена декретом јеретика Мирка Добријевића.

КАКО ЈЕ ЈЕДАН СТРАНАЦ ГОВОРИО О СРБИМА

(Одломак из говора Њ.Пр.Епископа Д-ра Николаја на скупштини Срба источних држава, одржаној 6. новембра 1949 у Питсбургу, Па.)

У римској базилици Дванаесторице Апостола, 24. марта одржано је свечано „богослужење“, посвећено 60. годишњици потписивања Римских уговора, који су ударили темеље настанку Европске уније.

У Москви је 22. марта 2017. године, у организацији Евангеличко-лутеранске цркве Русије, одржан свечани пријем посвећен свечаностима поводом 500-годишњице Реформације. На скупу су били заступљени представници хришћанских вероисповести Русије, државних власти и чланови дипломатског кора, као и друштвени делатељи. Руску Цркву су представљали секретар у Одељењу за спољне црквене везе Московске Патријаршије јеромонах Стефан (Игуманов), предавач на Православном Свето-Тихоновсом хуманистичком универзитету протојереј Валентин Васечко и још један сарадник овог Одељења.

Оче, благословите!

Никако не могу да схватим зашто је Бог, заповедајући нам да љубимо своје ближње, рекао да онај који не љуби свога ближњега, не може да љуби ни Бога, односно,  ако не уме да воли онога кога види и зна, како може да воли Онога Кога није ни видео и Кога не зна?

Јунак наше приче није се родио као Стефан, како се сада зове. Одрастао у Улцињу, у мултиетничкој средини која га је нагнала на дуго размишљање о томе ко је заправо.

О врлинама

Да бисмо могли да задобијемо врлине, неопходно је да знамо пороке који су супротни врлинама, који су усађени и пребивају у нама услед дејства злих духова. Хришћани се поистовећују са војницима, и морају увек да стражаре над својим срцем. Не смеју да дозволе да њиховим срцима завладају греховне жеље, мисли и остале страсти, јер су оне опасније од било ког спољашњег непријатеља.

ПОНЕДЕЉАК

Очи су Господње на сваком месту, гледајући зле и добре (Прич.15,13). О, кад би се овога увек сећала разумна твар! Тада не би смела не само грешити јавно и предавати се телесним излишностима, већ ни у унутрашњости, у покретима срца, не би допустила ништа што Богу није угодно. Стајала би она тада као војник пред царем на бојном пољу, са свом пажњом и строгошћу према себи, како не би испало да зна своју дужност и како због тога не би потпала под гнев и казну цареву. Дужности су њене заповести Божије, које одређују начин мишљења који јој је својствен, а и то каква је дужна да буде у својим осећањима и расположењима. У свему томе била би она тада у потпуности исправна.