МИТРОПОЛИТ ИЛАРИОН ОДСЛУЖИО МОЛЕБАН ПРЕД МОШТИМА СВЕТОГ НИКОЛЕ У ПРИСУСТВУ ЈЕРЕТИКА

Председник Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион Алфејев, учинио је 12. децембра још једно вероиздајничко (не)дело, када је у присуству јеретика римокатолика и протестаната  и уз њихово „мољење“ одслужио молебан пред моштима Светог Николаја Чудотворца и великог угодника Божијег – „правила вере“  и „образа кротости“, богонадахнутог изобличитеља јеретика.

УМЕСТО УВОДА

Наш јадни народ, вођен од утварних вођа у понор, већ четврт века грца у крвавом „периферијском капитализму“, који с човеком поступа као са скотом. А није морало, нити мора бити тако. Могуће је привређивање на хришћанској основи.  Овај текст сам превео још пре пет година, и сматрам да би он и данас могао и морао бити основа нашег размишљања о привреди.

  Ових дана се на интернету покренуло бурно разматрање покушаја да се одбаци постојање митарстава, посебно ауторитета "Житија преподобног Василија Новог" (празник 26. октобра) у које, као саставни део, улазе "Митарства блажене Теодоре". По мишљењу противника учења о митарствима, повест о њима су признак паганских и гностичких прича о посмртним лутањима душе у којима душа умрлог, да би доспела до небеса, мора на почетку да савлада демонске страже. Полазећи одатле, као и податка да су у једном од средњевековних "Индекса забрањених књига" "Теодорина митарства" названа апокрифима, противници тврде да тобож митарства не постоје.

Недавно је и код нас објављена књига бугарске историчарке Теодоре Толеве, која се бави питањем настанка албанске нације. Она је право откровење; о овој теми смо понешто знали, али нисмо могли ни да слутимо све аспекте проблема, чија је империјална димензија, преко деловања САД, и даље снажно присутна на Балкану. Толева, на жалост, није више међу нама, па смо разговор водили са Гораном Игићем, преводиоцем овог драгоценог дела на србски.

Крымская православная художница Ксения Симонова представила новый фильм в жанре песочной анимации — «Живи, Сербия!».

 «Эта песочная история рассказывает о жизни великой страны, свято хранящей свою веру, чтущую отцов и способной радоваться и петь, вопреки трудностям и бедам. Я создала ее после поездки по городам и монастырям Сербии, навсегда полюбив эту страну и ее потрясающих людей!», — пишет художница на своем официальном сайте (другие работы Ксении см. по ссылке).  

По ее словам, саму идею фильма она вынашивала давно, но смогла воплотить, только посетив Сербию и прожив там неделю.

В фильме звучат две известные сербские народные песни: «Тамо Далеко» (предположительно написана в годы Первой мировой войны) и «Юрьев День» (Djurdjevdan, времен Второй мировой войны).

Било је то давно, прије скоро три и по деценије, када сам сасвим случајно добио на читање књигу која је годину раније била вјероватно најслављенија у цијелом свијету. У години издавања преведена је на двадесет и пет језика, што вјерујем, није случај ни са једном другом књигом.

Може се слободно рећи да је наука у последњих неколико деценија постала неприкосновена религија у западном свету. Када научници нешто тврде, то се сматра врло озбиљним. Чак и хришћански верници, када, рецимо, прочитају вест о научном доказу да кад се неко прекрсти, то има позитиван утицај на тело, или да псовка квари воду и све што садржи воду, а молитва је одржава здравом, то их оснажује у вери.