Данас су Беле покладе, дан праштања и лепих народних обичаја. Истраживач и етнолог Владимир Николић пише 1910. године да је у нашем крају „од Сретења до белих поклада бивало љуљање младежи по љуљашкама.

Католички бискупи грме против „етничког инжењеринга“ којим је насилно промењена демографска слика БиХ у рату, али се и сами служе истим тим оружјем када предлажу укидање садашња два ентитета и поделу државе на четири регије, пише „Јутарњи лист“.

ПОЧЕТНА  БОРБА         

Крај осамдесетих и почетак деведесетих година у Србији донео је бујање различитих секти и тоталитарних култова које су, углавном, биле увоз са Запада. Наш народ углавном није био спреман да су суочи са овим великим и тешким изазовом. У Православној мисионарској школи почели су да се појављују људи који су, на овај или онај, начин пострадали од дејства разних секташких група и њихових вођа: пре свега, родитељи и родбина врбованих, али и многи који су желели да напусте такве дружине.

ПОГЛАВАР АНТИОХИЈСКЕ ЦРКВЕ ПОСВЕТИО ПРВЕ ЂАКОНИСЕ

На празник Светог Мученика Теодора Тирона, 17. фебруара, када је александријски патријарх Теодор Други славио и свој имендан, у цркви Светог Николаја при мисионарском центру Колвези (Конго) била је одслужена празнична Литуригија у току које је предстојатељ посветио у чин ђакониса неколико жена.

Распад Совјетског Савеза (чија је историја окончана 8. децембра 1991. године тајним договором у Бјеловешкој шуми), а пре тога распуштање Варшавског уговора и рушење Берлинског зида, означили су пораз источног, комунистичког блока – и крај биполарног светског поретка.

ПОВОДОМ КЊИГЕ „ОНДА ЈЕ ДОШЛА ДОБРА ВИЛА“ ЉИЉАНЕ ХАБЈАНОВИЋ - ЂУРОВИЋ

О ЧЕМУ ЈЕ РОМАН?

Из ових или оних разлога, нисам читао књиге Љиљане Ханјановић – Ђуровић. Знао сам њихову тематику, и да су веома тражене, али, ето, нисам стизао да их читам. А онда ме је, половином 2016. године, госпођа Хабјановић-Ђуровић обавестила да пише роман о дејству секти на људе, и замолила ме је да јој доставим извесну литературу.       

          Свештеник Артемије Владимиров је, на молбу ТВ канала „Царьград“ испричао о свом познанству и односу са старцем Кирилом (Павловим). У наставку прилажемо његов разговор у целини.

Одлука Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на јавним местима, уз лицемерно образложење да је тиме постигнут максимум права српске мањине у Хрватској, и да ће убудуће Срби морати писмено да траже дозволу да службене дописе пишу на свом писму, неминовно нам намеће потребу да се за тренутак вратимо у прошлост. И то не у далеку прошлост. Да подсетимо шта се у Хрватској дешавало од 1990. до 2010. године, када је ћирилица проглашена ђаволским писмом, а под циничном формом „отписа књига“, од забитих школских библиотека до водећих националних институција у Загребу, уништено готово 2,8 милиона књига.

ПРАВОСЛАВЉЕ ЈЕ ВЕРА ЗА СВЕ ЉУДЕ               

Читалац „Геополитике“ је вероватно чуо за Светог Патрикија (Патрика), просветитеља Ирске, који је, по предању, из ове земље прогнао све змије. О њему древни летопис вели:„Када је дошао у Ирску, као њен равноапостолски просветитељ, Ирска је била паганска земља. Када је, тридесетак година касније, напустио овоземаљски живот, вера Христова је била установљена у сваком кутку Ирске”.