У доба Вучићевог проласка с војском према Београду, сећа се Милан Ђ. Милићевић, разговарали су сељаци о зулуму који народ трпи од Обреновића. Док су брали кукуруз, један упита: "А да ли је под Карађорђем било зулума?" рече: "Е, мој брате, било је, како није; било је зулума да пропишти материно млеко; али се онда ратовало с Турцима, па је то друга ствар. Ја сам слушао/.../ да је Карађорђе сам, својом руком, убио сто људи крштених Срба, па је њему Бог све опростио за то што је 'ришћанлук ослободио од Турака!"

Првог јуна ступио је на снагу „Закон о спречавању насиља у породици”. Тим поводом сам написао објаву „Први јун и Владислав Ђорђевић”. Есеј сам закључио речима: „Иза срцепарајућих апела да се помогне женама жртвама насиља стоји мотив да се мушкарци женама огаде. Противник сам сваког насиља, али суштина овог закона није смањење насиља, него смањење веза и бракова.”

Америка није само континент који, мање или више случајно, заузима место на крајњем западу на мапама света, већ је, истовремено, по самој логици ствари, и Запад у смислу метагеографском. Можемо чак рећи – Запад у метафизичком и апсолутном значењу тог појма. Америка је апсолутни Запад. Она је и неоспорни лидер и центар западног света (западне цивилизације) и у односу на њу све друге западне земље само су њене другоразредне испоставе и филијале, укључујући и њену европску провинцију (Европску унију), чврсто интегрисану у „трансатлантске структуре“ (НАТО).

„Зато их предаде Бог у срамне страсти.  Јер и жене њихове претворише природно употребљавање у противприродно. А исто тако и мушкарци  ставивши природно употребљавање жена,  распалише се жељом својом један на другога, мушкарци са мушкарцима чинећи срам,  примајући на себи одговарајућу плату за своју заблуду“

НЕМА МЕСТА ЗА СЛУЧАЈНОСТ

Свети Јован Кронштатски је јасно и гласно рекао: “Нема места за случајност у Царству Свемогућег Бога“. И заиста: мада људи о томе вероватно нису ни мислили, завршетак рада комисије о Алојзију Степинцу која није донела никакве резултате скоро се поклопио са осамдесетогодишњицом Крваве литије у Београду, 19. јула 1937. Тада су жандарми, по наређењу Антона Корошца, римокатоличког жупника и министра полиције у Влади Краљевине Југославије, на чијем челу је био Милан Стојадиновић, насрнули на србску православну литију коју су водили епископи СПЦ, и која је кренула да се моли Богу за здравље патријарха Варнаве, по свему судећи отрованог због свог одлучног отпора Конкордату са Ватиканом.(1)

На данашњи дан 1937. године упокојио се, по свему судећи отрован од непријатеља наше свете православне вере, патријарх српски Варнава, бесмртни вожд српске душе у борби за правоверје а против Конкордата с Ватиканом. Четири дана пре тога, десила се Крвава литија, када су жадрами, које је послао министар полиције, римокатолички жупник Антон Корошец, тукли српске епископе, свештенике и верни народ. Ништа од тога није битно врху Београдске патријаршије - овај јубилеј СПЦ нико није поменуо. Ипак, "БОРБА ЗА ВЕРУ" не заборавља. Данас доносимо све беседе Светог владике Николаја о патријарху Варнави. 

Алојзије Степинац је био један од најужаснијих свештеника у бискупијама папе Пија XII. Ја сам један од ретких који је прочитао Степинчев дневник који, узгред, никада није штампан, нити ће икада бити објављен – каже за „Вести“ пензионисани универзитетски професор из Хрватске др Светозар Ливада.