Добио сам, недавно, електронско писмо:

„Поштовани господине Димитријевићу, редовно пратим сајт "Борба за веру" и недавно сам прочитао Ваш чланак у вези са хомосексуалношћу.

Драги породични људи,

са великим задовољством вас обавештавамо да је Министарство просвете, науке и технолошког развоја у потпуности ПОВУКЛО „образовне“ пакете Инцест Траума Центра из даље употребе! Саопштење можете прочитати на следећем линку.

Ово је велика победа породичне Србије!

Витешки дух крав маге привукао богослове

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава

УМЕСТО УВОДА

Реакција родитеља и мислеће јавности на покушај наметања србској деци наказног „сексуалног образовања“ била је оштра и муњевита. Министар образовања Младен Шарчевић повукао је те уџбенике на „дораду“. Ипак, Центар за заштиту породице тражи да се ништа не дорађује, него да се све повуче, и да се прекине сарадња са ЛГБТ пропагандистима. Овај текст објављен је у „Печату“ 21. априла 2017, и он нас опет подсећа куда сва та пропаганда води.  

Краљевина Југославије, а пре свих српски народ, у Другом светском рату нашли су се између чекића и наковња. После страховитих бомбардовања немачког Луфтвафеа 1941. о којима углавном доста знамо, од октобра 1943. крећу бомбардовања од стране Америчког ратног ваздухопловства и Краљевског ратног ваздухопловства Велике Британије. На удару су били већи градови Краљевине Југославије, а посебно су настрадали градови на територији Недићеве Србије, међу којима свакако највише Београд, Ниш и Лесковац.

Када сам био млад и против рата, активиста против естаблишмента, моје поштовање и дивљење за професора Ноама Чомског са МИТ/MIT (Massachusetts Institute of Technology) било је велико. За мене, он је био чврст ослонац и један од најсветлијих умова: увек мудар, сталожен, јасан и у праву о многим питањима, посебно оних који се односе на сукоб Палестина-Израел.