УМЕСТО УВОДА            

        Зашто Бог допушта да невини страдају? Да ли у томе има смисла? Како се може спојити вера у свејаког Бога који воли и таква вапијућа неправедност?

Страдање ће напунити земљу

Преп. Јустин Ћелијски:  «Екуменизам је заједничко име за псевдохрићанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.“

              Покајте се и вјерујте у јеванђеље! Покајте се, јер се приближило Царство небеско (Мк 1, 15, слично са Мт 4, 17). То су биле прве речи проповеди Богочовека. Исте те речи Он нам говори и сада, посредством Јеванђеља.

Када је грех највише ојачао у свету – у свет је сишао свесилни Лекар. Он је сишао у земљу изгнанства, у земљу наше патње и страдања, која претходе вечним мукама у аду, да благовести избављење, радост, исцељење свим људима без изузетка. Покајте се!

Мој незаборавни духовни отац и старац казивао нам је следеће о старцу X. из скита Свете Ане. Тај старац је био обдарен расуђивањем и обучавао је послушнике.

         (Из зборника „Србобран 1901-1914, Српско коло 1903-1914“, приређивач Чедомир Вишњић, издавачи „Службени гласник“ Београд и Српско културно друштво „Просвјета“ Загреб, Београд, 2013.)

„Братска“ обећања у 19. вијеку

 „Србобран – Гласило Српске самосталне странке у Троједници“… Загреб, 2. (15.) јануара 1901.

„Праштајући се са 19. вијеком, Срби се не могу жалити на „браћу“ Хрвате да бар у обећавању нијесу били издашни према њима.

КАКВЕ ДУХОВНИКЕ ТРЕБА ДА СЛУШАМО?

Један од главних трикова новотараца у  нас је да своје позиције, које су далеко од Светог Предања, представе као аутентичан предањски израз. Није њихова литургијска форма нова, него је древна, а служба коју су вековима служили православни је настала под утицајем „унијатског Кијева“. И треба се причешћивати што чешће, занемарујући уобичајену припрему, која се врши постом и молитвом, покајањем и исповешћу. Људи који не знају историју Цркве, нити су се бавили предањском прошлошћу правоверја, често наседну на такве приче, и почну да се понашају у складу с упорном новотарском пропагандом.   

·  Џули Седајви (Julie Sedivy), психолог на Браун Универзитету у Калгарију за часопис Aмерикан сајентист (American scientist) разматра питање морала и како се наш осећај за морал мења приликом употребе страног језика. Она том приликом каже:

 ·  Нема православног Србина који не зна за речи светога младића, ђакона Авакума, изговорене пред само погубљење: „Крст носити нама је суђено“! Ми који смо у Христа крштени Крстом смо и даривани, како првих дана по васрксењу Христовом, тако и данас. Постоје ли, међутим, разлике између оних древних и ових, како их називамо, модерних времена?