Света земља – то је земља стопа Христових, Његових Апостола, древних Пророка и многих Светих, место настанка Писма, место древних богословских школа и библиотека – место рођења хришћанске цивилизације. Сви ови историјски догађаји и светиње су фундаментални у историји Русије и налазе дубок одзив у срцима руског верујућег човека.

Поштовани посетиоци, на Видовдан, када славимо Светог цара Лазара и Новомученике Српске пострадале од усташких паписта, позивамо вас да погледате разговор са нашим сарадником г. Владимиром Димитријевићем о Јасеновцу, објављен на сајту Удружења историчара Рашког округа, а емитован на ТВ Мелос у емисији „Осма врата“. Видео записи следе у наставку.

Патријарх српски Иринеј, осврћући се на „Свеправославни сабор“, уврстио је украјинско црквено питање у питања од свеправославног значаја, пренела је 24. јуна „Религија у Украјини“.

Однос Московске патријаршије према међуправославном форуму одржаном на Криту, одредиће Синод у јулу месецу, изјавио је дописнику „Интерфакс-Религија“ заменик председника синодалног Одељења за спољне црквене везе протојереј Николај Балашов.

Српски патријарх Иринеј оценио је да ће поруке Сабора православних цркава на Криту чути онај ко слуша “глас своје цркве” и додао да не верује да ће учешће Српске православне цркве (СПЦ) пореметити односе с Руском црквом.

Драга наша руска браћо,

Недавно сте објавили текст Редакције о „ветропирастим“ Србима (текст на руском овде:, а на српском овде:), у коме сте изразили дубоко разочарење што је су српски епископи отишли на Крит, издавши не само Руску, него и Бугарску, Грузијску и Антиохијску Цркву. Због тога сте у свом саопштењу с огорчењем закључили: >>То је прави „ударац у леђа“, притом с оне стране с које је то најмање очекивано. Ето вам „браће Срба“!<<

 Најпре да кажемо зашто скуп на Криту не називамо сабором. Зато што, као што смо раније писали, овом скупу недостаје основа сабора – саборност. На Крит нису позвани сви епископи Православне Цркве, на њему пристигли епископи немају право гласа – уместо њих гласа Помесна Црква. Тако се уместо саборности сабора уводи партијско представљање и парламентарна демократија. Без саборности критски скуп губи и своју „светост“ и своју „великост“, а са одсуством четири Помесне Цркве – Антиохијске, Руске, Грузијске и Бугарске – он губи и свеправославност, и од сабора се мења у саветовање – конференцију.