Људи и народи су различити. Има их и оваквих и онаквих. Нису сви људи ни у једном народу исти. Има и добрих и лоших. Али, постоји једна нарочита сорта острвских дегенерика (ЧАСТ ИЗУЗЕЦИМА!), који већ вековима настоје да чудовишно упливишу на судбину људи Европе и света, и којима то, по неком загонетном Божјем допуштењу, полази за руком.

"Ове године је притисак у медијима да се одржи парада истополно опредељених у Београду нешто мање осетан..." али "притисак да се остваре права истополно опредељених људи парадирањем у центру Београда ипак указује..." - чита се на почетку текста Канцеларије Светог Архијерејског Синода за међуцрквене односе СПЦ који је ових дана освануо на неколико интернет страница.

Руски доктор политичких наука Јелена Пономарјева упозорава да је на дјелу велика масовна операција под кодним називом „Избјеглице“, с циљем слабљења и дестабилизације Европе, што је почетак велике прекомпозиције свијета.

Када се на киосцима, крајем августа 2015, појавио проевропски магазин Недељник са насловном поруком “Срби, добро вагајте сваку реч о Степинцу” прва реакција у српском јавном мњењу била је неверица, која је код верујућих Срба брзо прерасла у запрепашћење и љутњу, а завршила углавном као огорчење које изазива онај познати физички осећај празнине у желуцу.

Запад толико другима по свету намеће демократију да је заборавио да је мало остави и за себе - оценио је Пол Крејг Робертс.

Није могуће да не дођу саблазни,
али тешко ономе кроз кога долазе;
боље би му било да му се воденични камен обеси о врат,
и да га баце у море,
него да саблазни једнога од ових малих.

Лк. 17: 1–2

У разговору са председником Међународне комисије за истину о Јасеновцу, професором Др. Србољубом Живановићем из Лондона, г. Др. Пеђа Ристић је навео да је овај чудан скуп пријатеља епископа Пакрачко-Славонског представљао једну веома лоше оргнизовану манифестацију на коју није био позван, или се није одазвао позиву ниједан стручњак за страдање Срба, Јевреја и Рома у Јасеновачком систему хрватских логора за итребљење Срба, Јевреја и Рома. На том скупу се највише говорило о страдању Јермена у Турској у току Првог светског рата и уопште о холокаусту. Страдање Срба у Јасеновачким логорима је било запостављено.

Уочи изласка из штампе књиге Magnum crimen, објављујемо текст Владимира Димитријевића о односу Иве Андрића и кардинала Алојзија Степинца, који открива тајну Андрићевог напуштања римокатолицизма…

Срби, опрез – причамо о Степинцу!