Поново скандал у Српској Православној Цркви. Из поузданих извора сазнали смо да администратор милешевски владика Јоаникије предузима кораке да из манастира Милешеве изнесе руку Светог Саве, његов жезал и још неке реликвије и да их пренесе у Црну Гору. У манастиру је настало велико узнемирење монаштва и благочестивог народа који је за то сазнао. Све се поново дешава у посту – овога пута уочи Велике Госпојине.

За сусрет са оцем Николајем Гурјановим морам да захвалим муслиманки, супрузи мог тјуменског друга Степана из Тјумена. Степан је родом из просте земљорадничке породице, где их је било деветоро и припадао је, данас реткој, врсти људи, чије „да“-је „да“, а „не“-је „не“, а свако лукавство их збуњује и наводи на стид. Нашавши се у граду, нису се журили са животом, проводећи га темељно и озбиљно. И када су морали да бирају, три пута су мерили, а ако су се већ прихватали посла-хватали су се у коштац са њим. Господ воли такве, а суграђани трпе јер су поуздани.

Драги наш верни народе Епархије нишке,

Након што синоћ, до у позне сате, чекасмо исход заседања Синода, за који смо негде и претпоставили да ће бити наставак замајавања народа и исцрпљивања нашег владике и након што синоћ не сазнадосмо ништа, иако смо до касних сати дежурали поред градских цркава док се светла не погасише, јутрос сазнадосмо оно чему смо се у неку руку и надали.

То су ректор нишке Богословије Милутин Тимотијевић који је лични пријатељ Његове Светости Патријарха Иринеја и под чијим окриљем директно или индиректно ова банда опстаје.

О ХРИШЋАНСКОМ ВИТЕШТВУ

Оно што се десило у манастиру Манасији, задужбини Свеог Стефана Високог, знак је наше духовне пропасти о коме треба говорити. Наравно, и то да кажем пре свега, манастир није никакво место за витешке игре. Витешке игре су увек и свагда биле организоване при дворовима владара и властеле. Није проблем да се витешке игре организују у Деспотовцу, али манастир, место молитве и спасења душе (без обзира што га је деспот Стефан окружио тврђавом зарад заштите од Турака, па то данас делује „романтично“ и медијски исплативо) никако не треба да служи за такве подухвате.

Драги уредници - борци за веру и ини,

помаже нам Бог и свети Лаврентије.

Много помоћи треба. Ево управо прочитах овај текст Драгана Радосављевића на вашем сајту.

Данас, око 19 часова, управо у доба када на „Борби за веру“ постављамо нове текстове,  у манастиру Манасији, у Браничевеској епархији, почиње манифестација која својим садржајем пројављује сву страхоту обезбожености српских новотараца.