Митрополит пирејски Серафим (Грчка Православна Црква) издао је специјалну посланицу посвећену актуелним проблемима савремености. За цењене посетиоце “Борбе за веру” доносимо кључне моменте из ове  посланице.

Новотарци у СПЦ дошли су до крајње лудости – почели су да протурају јеретичко учење о томе како су свеци људима на земљи јављају у својим васкрслим телима, иако васкрсења из мртвих још није било. Ово учење, које у потпуности противуречи учењу Господа и Светих Отаца, доказ је да новотарци нису никакви православци, него јеретици који административно припадају Цркви, али су духом далеко од ње. Да се наш народ не би збуњивао, доносимо текст „Да ли душа постоји“ (са конкретним догађајима у вези са душом) Светог Владике Николаја, који је био и ученик и учитељ свог побожног народа.

Уредништво

Чуде се људи и крсте се – шта би са митрополитом Амфилохијем да стаје на страну антихристовског Брисела који се бори, скупа са Америком, против Русије. Међутим, ко прати „Борбу за веру“ зна о многим преступима митрополитовим, и зна да је то, за разлику од Светог Петра Цетињског, мутивода који, како рече Свети Владика Николај, „на три вере оком намигује“.

 Римокатоличка црква се никада не одриче своје политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речју и на сваки могући начин при чему је важно само то да циљ оправда средство, каже академик Србољуб Живановић

Током недавног боравка на Криму са бившим премијером Италије, Силвијем Берлусконијем, председник Русије, Владимир Путин, предложио је да се недалеко од националног парка „Таврически Херсонес“ оснује екуменистички историјско-културни центар хришћанства.  „Ми имамо идеју и јуче сам о томе разговарао са господином Берлусконијем, да негде, овде близу, да не смета Севастопољу, оснујемо историјско-културни центар хришћанства“ - рекао је шеф руске државе и истакао, а то је веома важно, да има у виду центар „не само православља, него свих праваца хришћанства“.

Када су почетком друге деценије деветнаестог вијека безбожни Французи (читај, тадашња безбожна ЕУ) окупирали Боку и сво српско Приморје, француски управник Далмације Данило понудио је Светом Петру Цетињском читаву Далмацију на духовну управу и то са титулом „Патријарха свега српскога народа или цијелог Илирика“. За то би цетињски Владика добијао и еуропску плату од 20 000 франака, али под једним лукавим западним условом – да престане сарађивати са Русијом и прими француски протекторат.