Америчко удружење Сатанин храм . претходно за то добивши дозволу власти – открило је у Детроиту споменик Ђаволу. Статуа сатани-Бафомету изливена је из бронзе, тешка је тону и висока три метра. Њена израда и постављање коштали су 100.000 долара.

Теорија еволуције је већ више од 150 година једна од  водећих тема интелектуалних, теолошких, научних и квазинаучних расправа, дискусија и  полемика. Зашто се тој теми даје толики значај иако теорија еволуције није  никада доказана, већ представља само хипотезу?

Свети Архијерејски Синод Бугарске Православне Цркве је издао следеће саопштење:

Последњих неколико година све више се запажа да се у Бугарској ради недељом и празницима, чиме се радници лишавају права на одмор и на лични живот, што је време Богом одређено да се физичке и духовне снаге посвете ближњима и још више ојачају.

Лутајући Интернетом, нађох податак - у Господу је 15. јула 2015. уснуо Славко Живковић, професор српског језика и књижевности, песник и новинар, пореклом из славне србске Мораче, која је давала песнике и јунаке. Када су благословом  Патријарха Српског г. Павла  кренуле емисије Радија Светигора, Славко Живковић је био главни и одговорни уредник ове куће. Претходно је радио као новинар РТ Црне Горе. Једно време био је и директор Радија Светигора. Године 1999, у пратњи владике Амфилохија, ишао је да избавља своју браћу Србе Косовце и Метохијце након потписивања Кумановског споразума и повлачења наше војске и полиције са Космета, а слушаоце Радија Светигоре обавјештавао са лица мјеста о свим недаћама кроз које тих дана пролазио наш народ.

Господин Илија Ракановић, угледни привредник, дародавац цркве и почасни потпредседник Савета епархије канадске, лепо је говорио о Василију Томићу и његовој срамној улози у распаду наше Цркве у Канади. Тачно је оно што каже о црним рупама које је Томић створио. Али тих Томићевих рупа има још, а оне које је г-дин Ракановић споменуо треба још проширити. Заправо, видеће се да су оне све повезане и да је Томић направио једну велику црну рупу у којој нестаје цела епархија.

Кад је Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос поучавао Своје апостоле да «дају ћесарево ћесару, а Божије Богу» (Мт. 22, 21), Он је најављивао оно што је постало стварност у данима Римског царства: да хришћанин никад неће бити онај који с презиром стоји по страни од света и управљања њиме, али да хришћанин неће бити ни онај за кога ће каприци друштвеног управљања које се стално мења бити главни глас којим ће се руководити у животу. Ми као следбеници Господа и духовна деца горњег звања Божијег у Исусу Христу (Фил. 3, 14); - идемо за Пастирем Чији глас знамо (уп. Јн. 10, 4), уздајући се у то да ће нас Његово учење заштитити од сваке заблуде и довести до пристаништа вечног живота.