Римокатоличка црква се никада не одриче своје политике. Она то спроводи огњем и мачем, пером и речју и на сваки могући начин при чему је важно само то да циљ оправда средство, каже академик Србољуб Живановић

Током недавног боравка на Криму са бившим премијером Италије, Силвијем Берлусконијем, председник Русије, Владимир Путин, предложио је да се недалеко од националног парка „Таврически Херсонес“ оснује екуменистички историјско-културни центар хришћанства.  „Ми имамо идеју и јуче сам о томе разговарао са господином Берлусконијем, да негде, овде близу, да не смета Севастопољу, оснујемо историјско-културни центар хришћанства“ - рекао је шеф руске државе и истакао, а то је веома важно, да има у виду центар „не само православља, него свих праваца хришћанства“.

Када су почетком друге деценије деветнаестог вијека безбожни Французи (читај, тадашња безбожна ЕУ) окупирали Боку и сво српско Приморје, француски управник Далмације Данило понудио је Светом Петру Цетињском читаву Далмацију на духовну управу и то са титулом „Патријарха свега српскога народа или цијелог Илирика“. За то би цетињски Владика добијао и еуропску плату од 20 000 франака, али под једним лукавим западним условом – да престане сарађивати са Русијом и прими француски протекторат.

Поштовани посетиоци,

Београд је јуче доживео невиђено понижење – парада содомита, која је увод у њихово тражење „права на брак“, прошла је улицама престонице за коју је, као Богородичин град, толика крв проливана вековима. Безакоње се десило уочи празника Рождества Пресвете Богородице, а Свети Јован Лествичник каже: “Тешко оно  ко увреди Мајку Божију: ако неко увреди Христа, ако се покаје, Мајка Божја се моли за њега; ако увреди мајку Божију, за њега нема ко да се моли“. Као што смо и знали, вође СПЦ не мрдају ни прстом да одбране хришћанске вредности свог народа. Пропаст нам је, због безакоња, све ближе.

Замена европских нација

Садашњу револуцију многи истраживачи називају „демографска катастрофа“, обзиром да је Европа прекинула обнављање свог становништва. До 2050.године, не узимајући у обзир имиграцију, уместо садашњих 728 милиона Европљана  на континенту ће бити њих 600 милиона, што је једнако губитку становништва који данас живи у Немачкој, Пољској, Данској, Норвешкој, Шведској и Финској заједно. Толико умањење броја становника је у Европи било само за време епидемије куге 1347 – 1352.године[i].

Поводом недавног пировања тајне безакоња у манастиру Манасији (овде: и овде:), подсетићемо наше цењене посетиоце на вапај и упозорење  које је, у септембру 2009. године, преко нашег сајта, српској  православној јавности упутио један угледни српски домаћин и верни син Светосавске Цркве, после своје посете поменутом манастиру. Он је том приликом искусио и уверио се у разорно дејство новотарског покрета по Веру предану нам од Отаца наших. Након, дакле, шест година од драматичног и благовременог упозорења господина Томислава Животића, недавно смо у Манасији видели кулминацију тајне безакоња на месту светом. Желимо да напоменемо да су фотографије, постављене у тексту, начињене 2009. године и да нам није познато у којој мери оне одражавају тренутно стање у овом манастиру.

Уредништво

 +++

Томислав Животић

ДУХОВНО ПУСТОШЕЊЕ МАНАСТИРА МАНАСИЈЕ

           Последњи пут сам био у манастиру Манасији 2007. године. Период, рекло би се, не тако велики. Али за то време у манастиру  су се догодиле многе видне промене.

Овом светитељу моле се затвореници, они који траже веру у животу, горки пијанци и они који желе да се излече од тешког обољења. Људи црне коже, хишћани Америке, изабрали су га за свог покровитеља: „Братство преподобног Мојсија Црног“ занима се православном мисијом мећу афроамериканцима.

Ко је био свети Мојсије Мурин?

  Суштинска идеја Куденхове-Калергија је била образложење духовног вођства јудаизма у европској цивилизацији и потреба да се Јевреји претворе у „руководећу духовну расу Европе“. Међу свим Европљанима које Куденхове-Калерги назива „људи по количини“ он издваја две расе „људи по квалитету“ – племство по роду и Јевреје, који је  требало, како он сматра, да заједно чине ћелију будуће европске аристократије. А „једро ћелије“ за њега су били Јевреји како због свог „специјалног етичког односа према свету“, тако и због њихове надмоћне памети – они чине такозвано племство мозга или духовну аристократију која заузима лидерске позиције у борби за управљање човечанством