Ли Пен

ЛАЖНЕ МЕСИЈЕ КРОЗ ИСТОРИЈУ И ДАНАС

И данас има много лажних месија. О њима говори амерички истраживач секти и тоталитарних култова, Ли Пен, чији текст у наставаку доносимо.  

СУНГ МИУНГ МУН

ВИШЕСТРУКИ ОБДАРЕНИК

Прошле године се, у издању Магелан Преса из Београда, појавило једна од најутицајнијих  европског Средњег века, Рамона Љуља „Књига о витешком реду“. Са старокаталонског ју је на србски понашио (изванредно, дајући учене и упутне коментаре на крају књиге) Синиша Здравковић.

Говор патријарха Кирила на освећењу споменика цару Николају Другом

Преосвећени архипастири, драги оци, браћо и сестре!

Ево нас, освештасмо споменик руском императору и мученику Николају II, подигнут на прекрасном месту у Београду. Налазећи се данас пред овим спомеником, одужујемо се последњем руском самодршцу, чији се светли лик и име поштује далеко ван граница наше Отабџине, настанивши се у срцима Срба.

УМЕСТО УВОДА

Свето Писмо и Предање Цркве од Истока јасни су: на крају историје, тријумфоваће силе зла, и устоличиће последњег лажног месију у злу уједињеног човечанства, антихриста. Али, ко је антихрист? Како ће се он појавити у историји?

Данашња политичка сцена Србије мене лично неодољиво подсећа на рингишпил. Они који су шездесетих и седамдесетих година прошлог века одрастали у селима и паланкама СФРЈ, засигурно добро памте долазак рингишпила у њихово место. За многе је то био и једини културни догађај. Кроз топле августовске вечери, ветар је са периферије доносио добру рок музику, најчешће ону која се могла слушати ноћу око 11 сати на радио Луксембургу.

Верујем да смо претерали са полемикама и писањима око сада већ овде названом "Случај Кизбара". Међутим у овдашњем листу "Српски глас" је на заопрепашћење (не изненађење) изашао текст повременог колумнисте имена Красменко Кулаш под називом "Случај Кизбара - губитак вјере, етике и технике". Прочитао сам на радио програму овај текст и троје слушалаца су ми се јавили са коментаром да су заплакали!

Ево речи које сам ја једном чуо и сетио их се недавно. „Ко се моли само онда кад се моли, тај се никад и не моли“. То није зен, нити „флоскула“ које се приказују као мудрост. То је жива истина, иако источни мудраци воле сличан начин изражавања мисли и формална сличност постоји. „Срамота је знати само оно што је познато“ – рекао је, на пример, један од њих.

 Када се данас говори о намери Ватикана да Степинца прогласи свецем, поновићу, није Степинац једини заслужан за ликвидације до милион Срба и небројеног броја Јевреја у хрватској држави 1941-1945, него католичка црква у целини, са папом Пијем II на челу.