Моли Вас Србски народ да још једном размислите пре него што направите преседан

 Са Косовом смо већ видели како је правда у данашњем времену недостижна. Молимо вас да нас бар ви који се представљате да сте део нас и на нашем путу поштедите лицемерја. Немојте да кидате душу овог већ обогаљеног народа. Зар сада  да ви будете џелати, зар смо дотле дошли да ви затварате очи пред истином и окрећете главу?!

Пошто „Борба за веру“ редовно обавештава своје читаоце о правим околностима појединих збивања у СПЦ, дужни смо да вас, на основу својих извора, обавестимо откуд разговор владике  Јована Ћулибрка да буде објављен у „Недељнику“. Ево шта нам је писао један наш сарадник.   

Од господина Момира Лазића, уредника угледног часописа „Збиља“, који ове године слави четврт века постојања, добили смо ексклузивно право да објавимо одломке из обраћања смењеног владике Филарета СА Синоду СПЦ, да би наши читаоци видели како ради модерна инквизиција. Господину Лазићу захваљујемо од свег срца на уступљеном материјалу, који објављујемо у наставку.

Уредништво „Борбе за веру“

«Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила је да је најхитније изградити прихватни центар за мигранте у Београду, а да би им се, у наредној фази, могла понудити опција да остану у деловима Србије који су пусти, уз претходно обављену детаљну безбедносну процену.»*

Тачно је утврђен број жртава у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома

Поново скандал у Српској Православној Цркви. Из поузданих извора сазнали смо да администратор милешевски владика Јоаникије предузима кораке да из манастира Милешеве изнесе руку Светог Саве, његов жезал и још неке реликвије и да их пренесе у Црну Гору. У манастиру је настало велико узнемирење монаштва и благочестивог народа који је за то сазнао. Све се поново дешава у посту – овога пута уочи Велике Госпојине.

За сусрет са оцем Николајем Гурјановим морам да захвалим муслиманки, супрузи мог тјуменског друга Степана из Тјумена. Степан је родом из просте земљорадничке породице, где их је било деветоро и припадао је, данас реткој, врсти људи, чије „да“-је „да“, а „не“-је „не“, а свако лукавство их збуњује и наводи на стид. Нашавши се у граду, нису се журили са животом, проводећи га темељно и озбиљно. И када су морали да бирају, три пута су мерили, а ако су се већ прихватали посла-хватали су се у коштац са њим. Господ воли такве, а суграђани трпе јер су поуздани.