Одмах по завршетку своје посете Украјини, потпредседник САД Џо Бајден се упутио на Фанар, предграђе Истанбула,  где се, у седишту Костантинопољске Патријаршије, сусрео с вођом „православних“ екумениста патријархом Вартоломејом, који се сматра за једну од вашингтонских креатура.

          Песня о обороне высоты Заглавак русскими добровольцами

Наша у Христу сестра Сава Росић, која је учинила толико добра за руско – србске односе, послала нам је два линка – један се односи на песму харковског „Јунгер Бенда“ о херојској борби руских добровољаца за слободу Срба у Босни (песму доносимо с преводом), а други је филм о хероју, двадесетогодишњем младићу Константину Богословском, који је своју крв пролио за Христа и ближње код Вишеграда. Да се зна и памти! Боже, благослови Русију и Србију!

Владимир Димитријевић

КОЛИКО ЈЕ У ПРАВУ СМИЉА АВРАМОВ?

Ове, 2014, у новембру месецу, у Београду је одржан састанак Трилатералне комисије. Угледна србска научница, професор међународног права, др Смиља Аврамов, тим поводом је, између осталог, изјавила:

         Свети манастир Хиландар, Света Гора:

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ,

БЕОГРАД

Ваша Светости, оци Архијереји Христос васкрсе!

Зашто би милосрђе било компликовано: рецимо, кад те моле да даш — дај, кад можеш да помогнеш — помози. Али да ли су сви људи призвани на пожртвованост ради ближњег? Можда је ово посао којим треба да се баве социјалне службе, а не Црква? Да ли добра дела могу да нанесу штету души?

Живимо у свету алузија и прећуткивања. Чини се да имамо слободу, а онда схватимо да постоје теме које не треба дирати, чак ни постављати питањa о њима. Наступила је ера „политичке коректности “ и „аутоцензуре“. У свим временима људи су постављали следеће питање: „У каквом свету живим?“ Покушавали су да нађу одговор. У данашње време питање типа „у каквом свету смо се ми, Руси, нашли на почетку 21. века?“ чује се сасвим ретко, и одговори на њега најчешће су неразумљиви. Власт на таква питања не даје одговоре и отворено их се плаши.

СВЕТАО ПРИМЕР ИЗ ЧАЧКА

Комунисти су уништили србско грађанство, које је било познато не само по свом материјалном статусу, него, пре свега и изнад свега, по спремности на жртву на заједницу. Од Илије Коларца до Симе Андрејевића Игуманова, и даље, траје нит оних који су остављали задужбине своме роду, и тиме (а не пљачком) доказивали да су елита. И данас има светлих примера који показују да је могуће бити заинтересован за заједницу, за претке и потомке; и који своје добро чине без намере да из тога извуку корист за себе и своје „пословне подухвате“.

Жив човек је пред нама, он постоји, ухапшен је и мисли да ће бити ликвидиран јер је хаковањем открио незамисливу тајну владара света: Биће бачена нуклеарна бомба на један град и то ће бити изговор за обрачун са свим земљама које сметају...