Грчка православна црква наложила jе своjим свештеницима да не држе опело нити организуjу црквене сахране онима коjи су кремирани, jер кремациjу сматраjу кршењем црквене традициjе.

ПУТИН  НА ИЉИНОВОМ ГРОБУ

Годи­не 2009, 24. маја, тада­шњи руски пре­ми­јер Вла­ди­мир Путин посе­тио је гро­бље Дон­ског мана­сти­ра у Москви, пола­жу­ћи цве­ће на гро­бо­ве белих генера­ла Анто­на Дењи­ки­на и Вла­ди­ми­ра Капе­ла, књи­жев­ни­ка (чији је вели­ки део живо­та, због анти­ко­му­ни­зма, про­те­као у еми­гра­ци­ји) Ива­на Шме­љеова и Алексан­дра Сол­же­њи­ци­на, као и фило­со­фа Ива­на Иљи­на, иде­о­ло­га белог покре­та.

Пре десетак дана у Ватикану је завршен Синод бискупа Римокатоличке „цркве", или тачније, Синод бискупа Латинске јеретичке «цркве». Као што је уобичајено латински Синод је разматрао многа питања из живота Римокатоличке «цркве».

Усијање атмосфере око Русије делимично се објашњава емоцијама због краха кримског дела америчког пројекта.

Поводом текста нашег посетиоца Драгослава Пантовића из Београда „Патријаршијски екуменисти, престаните са кувањем православног српског народа као обичне жабе!", у коме се говори о дрском пропагирању римокатоличке јереси и отвореном признавању светотајинског карактера мисе (која, заправо, није друго до позоришна представа са религијским елементима) у „Православљу“, јавили су нам се писмом и наши сарадници блиски врху СПЦ, у коме детаљно говоре ко је Др Растко Јовић, аутор хвалоспева о римокатоличком бискупу Ромеру.

Уредништво

Скандалозни параграф о «добродошлици за хомосексуалце» на крају није ушао у извештај синода бискупа Римокатоличке цркве – отпор бискупа који су привржени традиционалном учењу Цркве био је довољно јак, а негодовање које су изразили многи католички верници приморало је либералне реформаторе да се (засад) повуку.

"1914: ОД МИРА КА РАТУ; ПОГЛЕД 100 ГОДИНА ПОСЛЕ"

-     МЕЂУНАРОДНИ НЕЗАВИСНИ ЕКОЛОЛОШКО-ПОЛИТИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ У МОСКВИ-

Srboljub Zivanovic

Roman catholic “church” in the great war 1914 -1918

УМЕСТО УВОДА

Ево Трилатерале у Београду, која је, у европској кризи наших дана, Европи  дала „шест премијера и два председничка кандидата“ (1,11)

Домаћи „трилатералац“, бивши високи функционер комунистичке омладине, борац за  „светлију“, титоистичку будућност, хвали своје госте: