Православни вјерници Црквене општине Пљевља захвални су Господу, Српској православној цркви и његовом преосвештенству владици Филарету на свему добром од Бога, што су примили у претходних деценију и по.

У марту 2014. године Москва је – први пут за цео период конфликта са Вашингтоном (оријентационо, почев од 2000-те) – преузела на себе иницијативу у подизању улога у игри. Дотад су улоге подизале једино САД.

У Цркви Православној постоје јасна мерила за разликовање следбеника Христових од следбеника антихристових. То су Божија мерила, која не може замаглити никаква „високотеолошка“ новотарска фразеологија, усмерена на паралисање умова православних верника.

Уважени оци свештеници, иако непотписани,

Не знам зашто се обраћате мени са примедбама које се тичу сајта „Борба за веру“, кад то није МОЈ сајт. То јест, он је онолико мој, колико и других његових сарадника. Јесте, истина је, на њему имам највише текстова, а један од кључних разлога је веома једноставан: они су спремни да објаве то што напишем, и немају цензуру, за разлику од званичних листова и сајтова СПЦ, на које, од 2008, после покушаја да смирено и објективно полемишем о литургијској реформи са једном од њених перјаница, више не могу ни да привирим.

Интернет сајту: „Борба за веру“

Поштовани господине Димитријевићу,

Откуд на сајту бранилаца вере толика мржња?

Може ли се мржња купити за шаку канадских долара?

(Владика се хвалио да га је ваш простор за мржњу коштао само 500$)

Др Зоран Чворовић: "Евентуална посета папе Фрање Јасеновцу представљала лицемерну фарсу за превару лаковерних на православном истоку"

Да би кардинал Алојзије Степинац био проглашен за свеца, папа Фрања је спреман и да клекне у Јасеновцу, покаје се и извини за све злочине почињене над Србима у том злогласном усташком логору. Овај папин потез, калкулишу српски и хрватски медији, могао би да буде и пропусница за потоњи долазак папе у Србију.

 5. ФИЋФИРИЋФОР ВОСКАР СА БАРТОНА

Кад он забаци мантију да замахне руком у свој, наглашавајући тако, пара препуни му џеп, а онда другом руком придржи тај свој џеп, да она рука не би случајно извукла коју прековишну пару, видиш брате да је пред тобом фићфирић или како га Србија по селима зове: ђилкош. То је „фора“ коју он доноси. Шишкицама и таквом „фором“, а посебно нападном празноречитошћу, он омађијава припростост своје планинске прекодринске сабраће. Делује он  њима као право мангупче, барабица. Са сеоског сајма.