Мирољуб Петровић је човек који је запао у јерес и који многе обмањује представљајући се као православни верник, а у ствари његово учење је хула на Духа Светога, за које нам је речено да се неће опростити ни у овом ни у будућем веку. Наиме, највише страдају болесни људи који се хватају за последњу гранчицу. Тако због своје немоћи и болести упадају у канџе јереси.

Дана 28 децембра била је годишњица смрти поглавника Независне државе Хрватске, ноторног ратног злочинца, лично одговорног за истребљење преко 700.000 Срба, свих Јевреја (33.000) и свих Рома (80.000) у Хрватској.

ДВЕСТА ГОДИНА ЈЕДНОГ СТРАДАЊА

На данашњи дан навршило се навршило двеста година од када су пострадали Свети Преподобномученици Пајсије и Авакум. Осим Литургије, коју је служио патријарх Иринеј у цркви Ружици на Калемедану, и то на Материце, није било НИКАКВОГ ОБЕЛЕЖАВАЊА ТАКО ЗНАЧАЈНОГ ЈУБИЛЕЈА. А зашто?

Центар „Симон Визентал” осудио је јуче одржавање мисе у Загребу за пронацистичког усташког поглавника Анту Павелића, истичући да то представља „значку срама” за католичку цркву.

Oд француских револуционара, просветитеља и масона 18-тог и 19-тог века шири се кроз европски систем образовања све до наших дана једна огромна лаж о европском средњевековљу.

У великој конкуренцији мутивода, преливода, лажа и паралажа, барона Минхаузена и приповедача ловачких прича међу екуменистима и новотарцима у СПЦ, владика бачки Иринеј Буловић заузима прво и неодузимљиво место. Кад говори неистине, он то чини тако убедљиво, да и сам мисли да је истина. Тако се показало и у новом броју часописа „Печат“, у коме дотични разглаба, на више страна, на разне теме.

Разумети шта се дешава у Украјини је могуће, дати оцену и прогнозу развоја догађаја је много сложеније. Али у сваком случају неопходно је доследно се држати једног правила: одложити емоције на страну. Крв, смрт и разарање  – то је озбиљан емотивни удар, али ако мислите емоцијама, ни тачне оцене ни тачних предвиђања неће бити.

Поводом вести о одржавању првог састанка „Мисионарског одељења СПЦ“, јавио нам се један наш посетилац из Крагујевца и замолио нас да дамо наш осврт.