Након ступања Крима у састав Русије и делимичне стабилизације ситуације односа са Западом (већ се зна да је вероватноћа реалне изолације РФ мизерна), у информативном простору се све више пише и говори о значају и будућности тог новог субјекта Руске Федерације.

УМЕСТО УВОДА

Ове, 2014, у марту, у Подгорици, умро је велики Србин, песник Момир Војводић, од славне Мораче. Потоња књига коју је објавио била је о слави србској, Светом Сави, кога је, уз Његоша, Војводић целог живота свога носио као барјак и знамење своје витешке борбе. Никад се не поколебавши, никад не посумњавши у Бога и Србство, Војводић је био онај негдашњи,какви су наши стари из Црне Горе били док су били, и док смо били. Такав је остао и у доба дукљаноидног усташтва. У знак сећања на овог  борца за крст са три прста, објављујем овај приказ његове књиге песама, молећи се Богу за покој душе овог витеза пера.

Најзначајнији циљ биотехнолошке индустрије су деца и омладина. Алистер Кроули, Сатаниста, масон и оперативац Илумината, о деци је рекао следеће:„Дајте ми их пре осме, јер после је касно.“ Они желе да униште децу ментално, емоционално, физички и вибрационо што је раније могуће, како би их доживотно „закључали“ у Месечеву матрицу и дисконектовали их од слободне свести.

„Баук кружи Европом – баук комунизма. Све силе старе Европе сјединиле су се у свету хајку против тог баука...“ Чувене речи увода у Комунистички манифест Карла Маркса и Фридриха Енгелса, први пут издатог почетком револуционарне 1848. године.

Током догађаја на Криму Запад је са чуђењем открио да Русија има армију са најсавременијим наоружањем и веома ефикасном тактиком деловања. Следеће откриће, које се манифестовало - када су лидери земаља Европске уније покушали јавно да „казне” Москву - било је то да постоји и руска дипломатија која је већ успоставила односе са читавим низом моћних политичких партија које се у самој Европи супротстављају диктату из Брисела.

        После првог греха наших прародитеља и изгнања из раја, човек се налази у стању смрти и прелести, и – није ни жив ни мртав. Не би могли рећи да је жив, пошто је одвојен од Бога и духом мртав; а не би могли рећи ни да је мртав, пошто живи телом. Али ми гледамо на дух, а не на тело.

Овај изванредни текст Слободана Деспота, угледног српског издавача из Швајцарске и изузетног хришћанског мислиоца, појавио се у крагујевачким „Погледима“ 1992. Прошло је 24 године од његовог објављивања, а актуелан је као да је сада писан. Он нам одлично објашњава шта се дешава са Западом, и куда цео процес води. За читање и размишљање!

Уредништво

       „Радим у биометрији већ двадесет година и она досеже тачку где ће бити немогуће не разумети где се људи налазе и шта раде. СВЕ ће бити надгледано.“

ОТАЦ ЈУСТИН У МОМ ЖИВОТУ 

Када сам пришао Цркви (колико сам ушао у Цркву, само Бог зна), једно од чудесних открића било је откриће личности и дела Светог Јустина Ћелијског, у чију сам светост веровао од првог дана у који сам чуо за њега.