У Делима Апостолским описано је како је по крштењу силазила осетна благодат Светога Духа на прве хришћане: "И пошто се они помолише Богу, затресе се место, где бејаху сабрани, и напунише се сви Духа Светога, и говораху реч Божију са слободом. А у народа, који верова, беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје, да је његово, него им све беше заједничко. И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима" (ДАП 4:31-33).

Да ли је божићна посланица патријарха Иринеја цензурисана у Загребу, како је јавила хрватска агенција ХИНА - питање је на које у СПЦ ни четири дана после не може да се добије прецизан и званичан одговор.

ЗАХВАЛНОСТ ЊЕГОШУ

Речи Матеја Арсенијевића биле су актуелне нарочито 2013, када је Косово издавано и продавано не само од наших ништавних политичарчића, него и однеких из врха СПЦ. У општој смутњи, неко је Његошеву генијалност хтео да прогласи за светост, као да је светост  неки орден; јер, ове године је ордење СПЦ обилато је додељивано ситним политикантима и косовопродавцима.Наравно да је прича о светости Његоша, човека који је Литургију служио једном у неколико година, и који је Вуку Караџићу рекао да је световни владар, а не калуђер у „класичном“ смислу те речи, нешто што се не може одржати, бар не из перспективе Светог Предања.Уосталом, Његошу орден „свети“ не треба, јер је то највећи геније србски и сведок Завета кога знамо таквог какав јесте и таквог куда нас позива.

       Свети кнез Лазар: “Није важно колика сила испред мене стоји, већ  је важно колику светињу браним”... Од поделе хришћанске цркве на Источну и Западну 1054. године па до данас, постоји у политици Ватикана континуитет, у смислу настојања да под своју доминацију стави све хришћанске цркве; мењали су се само облици борбе, стратегија и тактика.

Амерички сатанисти наумили да споменик Ђаволу поставе испред парламента Оклахоме

Америчка „Црква Сатане“ (Сатанин Храм) је представила нацрт споменика ђаволу, који њене присталице намеравају да поставе поред зграде Капитола у Оклахоми, где се налази влада ове државе.

Уважени господине Јакшићу,

Прво да Вас поздравим са „Христос Се роди!“ и да искажем своју захвалност и понос на брата Србина кадрог да напише једно овакво сувисло и озбиљно писмо, које просто ЗАХТЕВА крајњу озбиљност у одговарању. У доба свеопште Интернет површности, Ви сте прави пример братског општења. Хвала Вам још једном! Што се тиче Универзалне електронске карте, ево једног превода са руског језика:

Поп Стојиљко Кајевић, три и по деценије после хапшења у Њујорку, говори за „Новости“. Видео бар двадесет затворских убистава и два пута једва спасао живу главу

ФИЛМСКО СЕЋАЊЕ КАО ПОДСТИЦАЈ

На писање овог текста подстакао ме документарни филм о свечаности приликом победничког повратка србске војске у Београд после победа у Другом балканском рату (чија стогодишњица у Србији није ни поменута). Снимке ми је послао г. Радомир Батуран, уредник угледног часописа „Људи говоре“ који излази у Торонту. Било ми је дошло, кад сам филм погледао, да пољубим компјутерски екран: зар је могуће да ово постоји?

У последње време долази до разводњавања појмова „јерес“ и „јеретик“. Шта је то јерес? Кога треба сматрати јеретиком? Да ли су римокатолици јеретици?“ – на ова и друга питања одговара познати руски православни богослов, председавајући Сабора православне интелигенције, јереј Алексиј Мороз.