Од једног брата Србина из јуначке Црне Горе добили смо следеће писмо:

“Желим да вам, као браћи у Христу, пренесем неколико ријечи о бруци која се на Савиндан, у сред Свете Литургије, десила на Цетињу, у сред Цетињског Манастира.

Иконостас из Великих Бастаја сигурно није био уникат, али је једини преживео систематско уништавање српских богомоља у НДХ, свесни комунистички немар и грађански рат деведестих; неколико храбрих сељана Бастаја је у сено умотало стари иконостас и донело у Београд. Тако су га спасли од усташке ломаче, јер је сеоска црква 1992. минирана, иако је била ван ратне зоне. Пре неколико година српска влада одлучила је да сву спасену српску баштину, укључујући и иконостас са "српским кодом" врати Хрватској

Информативни и културни простор треба попунити узорима позитивних хероја, сматра патријарх московски и целе Руси Кирил. Јер, управо овим речима је почео говор на Божићним парламентарним сусретима у Савету Федерације (горњем дому руског парламента).

Године 1928. власти су почеле припреме за протеривање сељака у огромним размерама (тзв. "борба против кулака" - нап. прир). Велики део сељака су православни који су сачували стари религиозни начин живота и за које је вера била не само начин мишљења, него и одговарајућег животног понашања.

Ко је био?

У ноћи, 29. јануара 2012, у болници „Свети Сава“ у Београду завршио је своје земаљски пут један од највећих Срба наших дана, Предраг Р. Драгић Кијук.

Папа је пустио, са једном девојчицом и једним дечаком, два голуба мира за Украјину, која гори у некој врсти грађанског рата. Голубове је напала једна врана и један галеб – те фотографије пренео је читав свет. Зашто? Какво је то знамење?

СТРАДАЊЕ РУСКЕ ЦРКВЕ ПОД КОМУНИЗОМ

Руска Црква је Црква Мученица 20. века, која је поднела највеће прогоне и страдања у историји Цркве Божје на земљи. Она је у тим прогонима ојачала, добијајући милионску војску сведока Христових, који се вере нису одрекли, него су са Господом пошли на Голготу да би с Њиме били прослављени. Многи од њих су и канонизовани – само на Сабору Руске Цркве 2000. године канонизовано је око хиљаду новомученика свете земље руске. Зато смо решили да читаоце упознамо са текстом оца Дамаскина (Орловског), који се деценијама бави архивским радом о страдању Руске Цркве и који је написао вишетомну збирку житија новомученичких. Овај текст ће изаћи у три наставка, па молимо читаоце да га пажљиво читају, јер он говори о свим фазама прогона Цркве – и под Лењином и Троцким, и под Стаљином, и под Хрушчовим. Надамо се да ћемо овим текстом помоћи читаоцима да схвате страшне размере великог прогона, који је био праслика гоњења верних под влашћу антихриста.

Уредништво