Прочитао сам замерке сајта Борба за веру, и у њима се тражи да појасним свој чланак под насловом "Хришћански пост губи свој смисао ван богослужења", да се види о чему је реч. Порука је фер и поштена, пријатељска, али није јасно на чему се заснива изложени аргумент. Ако морам да објашњавам, ево смирено ћу то и да учиним. У реду, поновићу оно што сам већ рекао, али конкретно руковођен постављеним питањима.

Од када сам пришао Цркви, постио сам и причешћивао се онако како је то било уобичајено у нашем народу: на води, са исповешћу пре Причешћа. Било је и неколико других случајева, али овога правила сам се држао. Наравно, од почетка сам видео да има и других пракси и обичаја, поткрепљених богословским и пастирским аргументима, и никоме се нисам мешао у духовни живот и однос према Свеблагом Христу, без Кога нема живота вечног. Због тога ни ове белешке немају за циљ да било кога убеђују у било шта, него представљају апологију „онога који једе зеље“ као што каже Св. апостол Павле: „Јер један верује да сме све јести, а који је слаб, једе зеље“ (Римљ. 14, 2). Има јаких, и има слабих у Цркви. Ја спадам у слабе, који се не усуђујем да се причестим без поста и исповести. И ово је апологија слабог брата, који очекује да не буде осуђен од оних јаких (Римљ. 14, 3).

Ни власт, ни новац неће помоћи кад изађемо пред Бога, изјавио је протојереј Всеволод Чаплин поводом смрти Березовског

Шеф  синодалног Одељења Руске Цркве за односе Цркве и друштва, Всеволод Чаплин, смрт бизнисмена Бориса Березовског сматра поводом да се свако од нас замисли над ништавношћу материјалног богатства при сусрету са Богом.

Јавили су нам се неки од наших посетилаца и замолили нас да обратимо пажњу на дискусију која се о посту пред причешће развила на форуму сајта „Светосавље“, јер су их поједини ставови уредника овог сајта у великој мери збунили.

Томислав Кресовић, Вељко Ђурић Мишина

Србија није католичка земља, у Ватикан није требало да иде Николић него неко из Владе

Присуство високих делeгација Републике Србије и Српске православне цркве у Ватикану поводом инагурације римокатоличког поглавара папе Франциска Првог - на челу са Томиславом Николићем и митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем - отвара низ стратешких питања и дилема.

 Српски екуменисти и новотарци ових дана покушавају да глуме патриоте и ревнитеље вере, и заводе незнавену публику. Тако је патријарх Иринеј, по писању недељника „Печат“ од 22. марта ове године, недавно изјавио:

У последње време сведоци смо да многи епископи СПЦ-е који се отворено залажу за екуменизам ("и два плућна крила хришћанства"), а на челу са првим међу једнакима, објављују саопштења која у ПОТПУНОСТИ одударају од њихових досадашњих поткрепљених и личним делима. Истовремено се наставља прогон "партијски неподобних" монаха, свештеника на КиМ-и и шире по Србији.