Вест да је тренер Партизана новчано казнио фудбалере који су избачени са часа јоге потврђује праксу блиске повезаности професионалног спорта у Србији и окултизма. Одлазак на часове окултне вештине јоге за фудбалере Партизана није ствар избора, већ обавеза, чије се кршење кажњава.

Господин Жељко Цвијановић је један од наших угледних ангажованих новинара. Својевремено, био је уредник СРНЕ, уређивао је „Блиц Њуз“ и недељник „Стандард“, а сада се бави једним од најутицајнијих политичких портала „Новим Стандардом“. Његови коментари се читају и преносе. Сајт „Борба за веру“ такође их преузима. Због тога смо решили да му поставимо неколико питања везаним за стање у Српској Цркви, која је темељна установа србског идентитета.

Од самог оснивања „Борбе за веру“ старали смо се да овај сајт буде слободан и отворен за изношење различитих ставова, да би се у духовном животу српског народа дошло до црквоградилачких полазишта. Као што наши посетиоци знају, увек смо објављивали прилоге разних аутора, чак и наших нејжешћих опонената, ако им је циљ био дијалог на општу корист. (То се, између осталог, могло видети и у најновијем периоду, када смо се трудили да објавимо сва битна писма из Македоније, било да су у њима изношени ставови бугарске или македонске стране. Драго нам је због тога, јер се тиме, очито, нико у Србији не бави, иако у Македонији живе наша православна браћа).

Атентат и убиство Краља Александра у Марсељу 1934. године је историјски догађај који памтимо као почетак југословенског урушавања Србије, увод у геноцид над српским народом у Другом свјетском рату. Али, мали број Срба памти, нема чак ни историјску асоцијацију, убиство патријарха Српске Православне Цркве Варнаве (Росића), 23. јула 1937. године, у афери југословенско-ватиканског конкордата. Уморство тровањем српског патријарха, врхунац је политике југословенског антиправославног пира, и почетак новог погрома Српске Православне Цркве и српског народа у 20. вијеку.

И неки српски епископи би да своју Цркву ставе у службу „Новог доба“ и ЕУ

Српска православна црква има свој Устав, који није посве у складу са свештеним законодавством и светоотачком праксом, примљеном од њеног оснивача - Светога Саве. Али и тако мањкав Устав често се крши и неуједначено примењује, што за последицу има несклад у животу чланова Цркве, како оних који су духовни архипастири и пастири, тако и оних који чине њихово словесно стадо.

Патријарх Московски и целе Руси Кирил позвао је архијереје, свештенике, монахе и мирјане РПЦ да се увек понашају достојанствено и да не наседају „антицрквеној пропаганди“ која је у протеклих годину и по дана понекад успевала да поколеба јединство цркве.

Посета папе Нишу није могућа имајући у виду одређене историјске проблеме, навео је Орландо Антонини

Посета папе Бенедикта Шеснаестог Нишу, поводом обележавања 1.700 годишњице Миланског едикта, "није могућа, имајући у виду одређене историјске проблеме", навео је апостолски нунције у Београду, надбискуп Орландо Антонини.

Немам ништа против сцене,

 Нек сви глуме око мене,

Ал да ми се да – да сам главни ја.

Песма из „Позоришта у кући“

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да није могао да сведочи у Хагу на позив Слободана Милошевића због става надлежних у Српској православној цркви (СПЦ) јер "то не би било добро за њега као митрополита", иако му је, како је рекао, срце супротно говорило.