Никола Николаевич Живкович – сербский писатель, переводчик и публицист. Родился в 1950 году в районе Жумберака (Югославия, ныне Хорватия). В 1970–1972 годах служил на югославских торговых судах, благодаря чему посетил многие страны мира. Затем поступил в Загребский университет (по специальности философия и история), который закончил спустя пять лет, после чего, в 1980–1983 годах, продолжил обучение в Свободном университете Берлина. Прежде, за год до этого, в 1979-м, эмигрировал в столицу Германии, где и остался до 2010 года, а с этого времени живет в Белграде и в Берлине.

Из извора блиских епархији аустралијско-новозеландској добили смо акт епископа Иринеја Добријевића од 14. марта 2012. године. Овај докуменат сматрали смо веома занимљивим за наше читаоце, због чега ћемо га и ставити на увид. Наиме, из њега се очитује не само дубока погруженост у јерес, већ и закулисни рад човека чија су прошлост и  пут до епископа СПЦ умногоме обавијени велом тајне (ако изузмемо филовану званичну биографију).

Блажени старац Георгије је дошао из Понта, где је као дете без родитеља био препуштен сам себи веома рано у животу. Након што је прогањан и затваран од стране атеистичког режима у Грузији, дошао је у Грчку где је као скроман човек живио са таквим подвизима и ревносном вјером да је добио дарове расуђивања, прозорљивости и пророштва.

Бeседник на московској конференцији „Тријумф и слом империје: лекције историје“ био је директор Руског института за стратешка истраживања Леонид Петрович Решетњиков. Његова реч била је инспиративна и опомињућа и за православне Србе. Зато је Факти преносе у целини:

У катедрали Буенос Ајреса 12. новембра одржано је јудео-римокатоличко „богослужење“ у спомен годишњице Kristallnacht (Кристалне ноћи). Сличне екуменистичке церемоније одржавају се у овом граду сваке године. По мишљењу њихових организатора, оне промовишу верску хармонију између римокатилика и Јевреја.

Не стидим се што сам,
како ви велите,
варварин са Балкана,
тла прљавштине и буре.

Путоводиља и Неугасива светлост – тако се називају руски православни цртани филмови које су могла да виде многа српска деца. Прво на фестивалу анимираног филма у Бања-Луки, затим у дечијем културном центру спрског одељења Фонда Јединства православних народа на бази школе Свети Сава у Београду.