Навикли смо да сматрамо Северни Кавказ исконском земљом ислама, али није тако: сведочанства о томе да је пре хиљаду година ова земља била православна, могла су се пронаћи још у XVIII веку, а да не говоримо о одлично сачуваним Зеленчукским храмовима на територији данашње Карачајево-Черкезије.

У болници манастира Светог Павла био је један помоћник болничара, мало припрост, али врло добронамеран. Он сам ми је казивао како му је пре четрдесет година, док је био на послушању у манастирској болници, један брат дао грожђе на благослов. Због своје добродушности, он није појео, већ га је поделио на мање гроздиће, и разделио старцима. Један приљежан Старчић непрестано га је благосиљао речима:

Отворен шести међународни симпосион „Свети Дух у Новом Завету и Цркви“

Приликом узимања узорака за анализу ДНК екипа Републичког завода за заштиту споменика оштетила посмртне остатке српског кнеза, тврди антрополог Србољуб Живановић

Када ми се пре извесног времена једна пријатељица из средњошколских дана јавила из Ријеке и испричала да није знала да је великосрбство проистекло из Светосавља и да се фашизам у Србији развио у крилу Србске православне цркве, био сам потпуно збуњен и једва сам успео да запитам откуд јој те бесмислице. Одговорила је да све то пише у књизи Српска православна црква и фашизам, објављеној у Загребу 1996. године. А ко је писао ту књигу, било је моје следеће питање. Љубица Штефан. Како ми то име ништа није значило, добио сам и допунско објашњење: “То је хрватска повјесничарка, умрла је прије неколико година”.

Обавештавамо наше цењене посетиоце да је отац Србољуб Стојковић, због изузетно лошег здравственог стања, ради чега му је од синоћ три пута указивана хитна лекарска помоћ, био принуђен да прекине свој подвиг у храму Свете великомученице Марине у Атеници код Чачка.

На форуму сајта „Погледи“, у оквиру теме „Похвалите свог свештеника“, учесник у дискусији по имену Миланко написао је, 29.априла 2009. године, о оцу Србољубу Стојковићу следеће: